Na ovaj rast najviše je uticala demografska ekspanzija u Aziji, Afrika je na dugom mestu, dok u bogatim zemljama, decenijama unazad opada broj novorođenih. Iako se godinama polemiše o tome da li je planeta prenaseljena, demografi tvrde da nije, imajući u vidu razmeštaj stanovništva, neravnomernu raspodelu resursa i razvijenost.
Broj godina za koje će se stanovništvo uvećati za po jednu milijardu u ovom trenutku stalno se skraćuje. Pre samo 12 godina na planeti Zemlji rođen je sedmomilijarditi stanovnik. Rast svetske populacije u ovom veku je brži od svih projekcija, izjavila je za jutarnji program Radio Beograda 1 demograf Danica Šantić, profesor na Geografskom fakultetu.
„Od 1960. godine do danas, ubrzano raste broj stanovnika, iako smo početkom 21. veka računali da bi taj broj mogao da se uspori. Negativne stope rasta beleže se u razvijenom svetu, ali definitovno zemlje u razvoju su te koje doprinose porastu svetske populacije. Kada se pogledaju izveštaji od pre 20 godina, osmomilijarditog stanovnika smo očekivali 2028. godine, pa 2025. godine. Još od pre 200 godina, kada smo dostigli milijardu stanovnika polemiše se o tome da li je Zemlja prenaseljena. Te rasprave pojačale su se u poslednjih nekoliko decenija. Demografi tvrde da je još rano govoriti o prenaseljenosti, za razliku od drugih“, navodi demograf Vladimir Nikitović.
„Ako gledate sa tehnološke strane, ljudi iz te oblasti, smatraju da će određeni tehnološki, kvalitativni skokovi omogućiti nesmetani rast stanovništva i ekomonije. Sa druge strane, oni koji su zabrinuti za ekološke probleme, ukazuju da ni tehnološki skok, uz sve blagodeti koje nosi, neće biti dovoljan jer će uslovi života biti jako loši. U stručnoj javnosti ne postoji konsenzus da li smo dostigli nivo prenaseljenosti ili ne“, navodi Nikitović.
Gde će se roditi osmomilijarditi stanovnik Zemlje još nije poznato, ali se zna da je demografska ekspaznija u Africi i Aziji doprinela bržem povećanju broja stanovnika. U tim zemljama, stanovništvo je dosta mlado i veliki deo populacije tek ulazi u period fertiliteta. U Nigeru, na primer, žena u proseku rodi sedmoro dece, jer ne zna koliko će ih preživeti“, navodi profesorka Šantić.
„S druge strane, Evropa je zašla u model nedovoljne reprodukcije. Sve stope koje su ispod 2,1 novorođenih beba po ženi, koje su dovoljne za prostu reprodukciju su nedovoljne. Francuska, Irska, Albanija i Turska drže se na najvišem nivou, dok sve ostale zemlje beleže znatno niže stope, naročito zemlje Istočne Evrope i Azije. U tim zemljama jako teško je rehabilitovati populaciju. Kina, je, na primer, pre sedam godina ukinula politiku jednog deteta, ali sadašnji izveštaji pokazuju da žene tamo rađaju jedno ili najčeščće nijedno dete. To je obrazac koji je duboko ukorenjen i jako teško ga je promeniti“.
Prosečna starost ljudi u svetu je nešto više od 30 godina, dok u Srbiji iznosi 43 i po godine i sve to govori o procesu demografskog starenja koji će obeležiti ceo 21. vek. Pandemija sa kojom živimo tri godine i ratna dešavanja širom planete, gotovo da ne utiču na ukupan broj stanovnika.
Demograf Nikitović pojašnjava da takva dešavanja utiču samo na sporiji rast broja populacije. Po završetku pandemije ili ratnih dešavanja primetan je porast stope rađanja, čime se nadomesti nedostatak. Na stogodišnjem novou to se beleži samo kao fluktuacija.
Srbija, kao i ceo Balkan, prate evropski trend. Stanovništvo je sve starije i sve nas je manje. To su pokazali i nedavno završeni popisi u okruženju. Procenjuje se da će u Srbiji u odnosu na prethodni popis biti manje između 500.000 i 800.000 ljudi.
Istovremeno, država godinama radi na poboljšanju populacione politike, ali na rezultate treba još da čekamo, slažu se sagovornici Radio Beograda 1. Demografi procenjuju da će od 2050. godine početi da usporava rast svetskog stanovništva, te da bi 10 milijardi stanovnika mogli da imamo 2100 godine.
RTSmagazin.
