Na Mundijalu 2022. biće 32 selektora za 32 reprezentacije, što je i logično, ali se svakako sećamo Evra 2016. kada je island na prvenstvo došao sa dva glavna trenera (Lars Lagerbak i Heimir Halgrimson).
Titulu će braniti Didije Dešan sa Francuskom, koja je 2018. u Rusiji savladala Hrvatsku sa 4:2, a na klupi vicešampiona i dalje je tu Zlatko Dalić.
Srbiju, jelte, predvodi Dragan Stojković Piksi, čovek koji je vratio nadu u srpski fudbal, a tu su još imena kao što su Fernando Santoš, Garet Sautgejt, Roberto Martines, Zlatko Dalić…
Grupa A
Luj van Gal (Holandija)
Iskusni Van Gal sada već ima 71 godinu i zavidne uspehe iza sebe, a nedavno se vratio na kormilo “lala” i preuzeo ih treći put u karijeri.
Imao je uspeha sa svojom zemljom Van Gal, pošto je 2014. bio treći na svetu, a cilj će mu biti da Holandiji donese prvu titulu prvaka sveta u istoriji.
Njegov sveukupni učinak je 38 pobeda, 15 nerešenih i 5 poraza, uz gol-razliku od 146:51.
Feliks Sančes (Katar)
Četrdesetšestogodišnji Španac imaće tu čast da predvodi selekciju domaćina i, realno gledano, šta god da uradi donese radost naciji koja donedavno nije mogla ni da sanja da će im fudbalska reprezentacija igrati na najvećoj planetarnoj smotri.
Sančes je karijeru gradio preko mlađih kategorija Barselone, a vodio je i mlađe selekcije Katara, da bi 2017. preuzeo A tim i doneo mu titulu prvaka Kupa Azije dve godine kasnije.
Za pet godina provedenih na klupi Katara ima 35 pobeda, 13 remija, 21 poraza i gol-razliku od 115:85.
Aliju Sise (Senegal)
Selektor Senegala poznat je fudbalskoj javnosti i dalje pomalo kao igrač, pošto je tokom karijere branio boje Pari Sen Žermena, Birmingema, Portsmuta…
Klupu “lavova sa Terange” preuzeo je 2015. godine i ostvario je dva velika uspeha – bio je drugo na Kupu afričkih nacija 2019, a isti je osvojio 2021.
Ukupan učinak Sisea je 51 pobedu, 19 remija i 10 poraza, uz gol-razliku od 135:52.
Gustavo Alfaro (Ekvador)
Iskusni Alfaro (60) je karijeru proveo vodeći ekipe po Argentini uz samo nekoliko izleta van rodne zemlje, da bi 2020. preuzeo Ekvador, što mu je prvi reprezentativni posao.
Osvajao je Kopa Sudamerikanu i argentinsko prvenstvo, ali Svetsko, možemo da zaključimo, neće.
Od preuzimanja Ekvadora ima 11 pobeda, 12 remija i 8 poraza, uz gol-razliku od 40:32.
Grupa B
Garet Sautgejt (Engleska)
Često osporavani Sautgejt nastavlja da vodi “Gordi albion” koji je preuzeo 2016. godine, nakon što je pre toga vodio samo Midlzbro i nacionalnu selekciju do 21 godine.
Čovek koji je na Evru 2021. umalo “vratio fudbal kući” zauzevši drugo mesto ponovo će imati isti zadatak, ali Englezi od sudbonosnog finala protiv Italijana ne briljiraju, štaviše.
Nimalo naivna grupa za Engleze, koji su i dalje prvi favoriti u njoj, ali i Sautgejta koji na klupi ove selekcije ima 46 pobeda, 17 remija i 13 poraza, uz gol-razliku od 168:58.
Dragan Skočić (Iran)
Pedesetčetvorogodišnji hrvatski stručnjak malo je poznato ime srpskoj javnosti, koja je inače vrlo dobro upućena u dešavanja u komšiluku – verovatno zato što Skočić od 2013. boravi u Iranu.
Vodio je razne klubove, a nedavno preuzeo nacionalnu selekciju, koja zbog političkih pritisaka zamalo (ako pitate Ukrajinu ili Italiju) ostane bez učešća na Mundijalu.
Skočić pred sobom ima dosta posla, a iza sebe 15 pobeda, 1 remi i 2 poraza uz gol-razliku od 40:8.
Greg Berhalter (SAD)
Amerikanci na klupi imaju domaćeg stratega koji je većinu karijere proveo kod kuće, sa izletom u švedski Hamarbi na dve godine.
Amerikance vodi od 2018. godine i sa njima ima titule KONKAKAF Lige nacija i Gold kupa.
Berhalter na klupi SAD ima 36 pobeda i po 10 remija i poraza, uz gol-razliku od 114:36.
Robert Pejdž (Vels)
Igračku karijeru je proveo nastupajući u Britaniji, a isto je nastavio kada je postao selektor. Prvo Port Vejl, pa Northempton, pa Vels U21, pa A selekcija svoje države, nakon što je Rajan Gigs… Bio primoran da ode.
Pejdž sa Velsom nije ništa osvojio, verovatno ni neće, ali barem zna da je imao jedan od najtežih puteva do Mundijala, pošto je na isto došao kroz baraž izbacivši Austriju i Ukrajinu.
Pejdžov učinak na klupi Velšana je 10 pobeda, 9 remija i 9 poraza, uz gol-razliku od 33:35.
Grupa C
Lionel Skaloni (Argentina)
Jednom je bio asistent, jednom vršilac dužnosti selektora, a od 2018. je glavni čovek “gauočosa”, ujedno i odgovorni za to što je Argentina 2021. prekinula 28 godina dug post i osvojila Kopa Ameriku.
Naravno, sve oči će biti uprte u Lea Mesija, ali njegov imenjak u ulozi selektora može da postane večni heroj nacije ukoliko Argentinci nešto urade u Kataru.
Skalonijev učinak na klupi Argentine je 33 pobeda, 12 remija, 4 poraza i gol-razlika od 96:26.
Česlav Mihnjevič (Poljska)
Malo poznati poljski strulčnjak celu karijeru radi u svojoj zemlji, a jedan je od onih trenera koji nisu imali preterano uspešnu igračku karijeru.
Zanimljivo je da je Mihnjevič preuzeo Poljsku nakon naprasnog odlaska Paula Souze u januaru 2020. godine i uspeo je da je odvede na Mundijal, mimo nekih očekivanja.
Za 8 utakmica, koliko je samo proveo na klupi, ima 3 pobede, 2 remija i 3 poraza, uz gol-razliku od 9:12.
Erv Renar (Saudijska Arabija)
Francuski menadžer biće jedan od onih koji će pokušati da naprave čudo u Kataru.
Renar je preuzeo Saudijsku Arabiju 2019. godine, a prethodno je vodio razne uglavnom afričke nacije, osvojivši Kup afričkih nacija 2012. sa Zambijom i 2015. sa Obalom Slonovače.
Na 25 utakmica ima 15 pobeda, 6 remija i 4 poraza uz gol-razliku 40:15.
Herardo Martino (Meksiko)
Čovek kojem je nadimak “Tata” vodi Meksikance od 2019. godine i ovo će mu biti prvo Svetsko prvenstvo, a svi znamo šta Meksiko ume da priredi na Mundijalima…
“Tata” Martino je osvaja druga mesta sa Mekiskom na Zlatnom kupu 2019. i Ligi nacija 2020. godine, a ovo će mu biti najveći izazov.
Zasad ima skor od 40 pobeda, 11 remija i 10 poraza uz gol-razliku od 116:54.7/standings?widgetTitle=Group+C&showCompetitionLogo=true&widgetBackground=Gray
Grupa D
Didije Dešan (Francuska)
Često osporavan zbog zanimljivih odluka o sastavima, ali pre svega zbog dosadnog stila fudbala, Dešan je sebi obezbedio vreme titulom prvaka sveta 2018. sa “trikolorima”.
Prethodno je vodio Monako, Juventus i Marsej i na ta tri mesta se zadržao skoro pa koliko samo na klupi Francuske, sa kojom je pored Rusije 2018. pokorio i Ligu nacija 2021. i bio drugi na Evru 2016. godine.
Zbog toga ne čudi i čak 84 pobede, uz 26 remija, 22 poraza i gol-razliku od 267:116.
Kasper Hjulmand (Danska)
Hjulmand je preuzeo Dance 2020. godine i stavio ih na svetsku mapu zbog veoma kvalitetnog fudbala koji igraju.
Pre dolaska je sa Noršelanom bio prvak tamošnjeg prvenstva, a sa Dancima još nije ostvario neki veliki uspeh. Verovatno ni neće, zbog suvog kvaliteta i konkurencije, ali utisak je da Danci ne moraju da razmišljaju o novom selektoru.
Trenutno je na 22 pobeda, 2 remija i 9 poraza uz gol-razliku od sjajnih 71:27.
Grejem Arnold (Australija)
Arnold od 2018. vodi “kengure” nakon uspeha sa Sidnejom, sa kojim je dvaput bio prvak države, a triput je proglašen za trenera godine.
Zanimljivo je da je, ako internet ne laže, uporedo vodio i U23 selekciju Australije sa kojom je bio bronzan na Azijskom kupu 2020.
Ima 23 pobede, 6 remija i 10 poraza uz gol-razliku od 84:39.
Džalel Kadri (Tunis)
Džalel Kadri je nedavno dospeo u oko javnosti izjavom da je cilj Tunisa nokaut faza i da je to realno, ali moramo da kažemo da su Danci jasni favoriti za to mesto, pored Francuza.
Kadriju, naravno, niko ne može da zabrani da sanja, ali ni da menja pozicije pošto mu “Vikipedija” beleži 26 različitih od početka trenerske karijere 2001. godine.
Od preuzimanja pozicije šefa struke Tunisa ove godine, pošto je do tada bio asistent, ima 5 pobeda, 2 remija i 1 poraz uz gol-razliku od 12:5.
Grupa E
Luis Enrike (Španija)
Enrike vodi Špance od jula 2018. godine, sa jednim kratkim prekidom, i učesvuje u podmlađivanju jedne od najuspešnijih selekcija ovog veka.
Enrike je kao klupski trener osvojio brojne trofeje sa Barselonon, uključujući dve LaLige i jednu Ligu šampiona, a sa Špancima je za sada na drugom mestu Lige nacija 2021.
Ima 24 pobede, 12 remija i 6 poraza uz gol-razliku od 85:33.
Hansi Flik (Nemačka)
Flik je ušao u istoriju kada je Bajern Minhen odveo do šest trofeja u jednoj sezoni, imao je procenat pobeda od 81% i njegov tim je davao tri gola po utakmici.
Kada mu je dosadilo da dominira, preuzeo je “pancere”, ali tu nema ni izbliza toliko uspeha kao sa Bavarcima. Doduše, na klupi je tek nešto više od godinu dana.
Ima 9 pobeda, 5 remija i 1 poraz, uz gol-razliku od 45:12.
Luis Fernando Suares (Kostarika)
Za gospodina Suaresa Kostarika je šesta južnoamerička zemlja u kojoj će se baviti trenerskim poslom, nakon što je radio u klubovima u Kolumbiji, Peruu i Meksiku, odnosno vodio Ekvador i Honduras.
Ima 62 godine i na klupi Kostarikanaca je od 2021. godine.
Zasad – 13 pobeda, 6 remija i 5 poraza uz gol-razliku od 26:17.
Hadžime Morijasu (Japan)
Veteran tamošnje Dži lige i kao igrač i kao menadžer, osvojio je tri titule, dva superkupa…
Trenerskim poslom se bavi od 2012. godine, a u poslednje četiri vodi Japan sa promenjivim uspehom, najvećim u vidu finala Azijskog kupa 2019.
Učinak mu je 39 pobeda, 8 remija, 10 poraza i gol-razlika od 126:38.
Grupa F
Zlatko Dalić (Hrvatska)
“Zlatko Dalić deluje kao neko ko upravlja mafijom u filmu serijala Džon Vik. Nije ni čudo što su ga zaposlili”, piše u uvodnoj rečenici o hrvatskom stručnjaku sajt “Gol”.
To možda radi noću, ali danju vodi reprezentaciju Hrvatske do odličnih igara i rezultata, pa je samim tim aktuelni vicešampion planete. Očekivanja pred Modrićevo poslednje prvenstvo biće ogromna, a pritisak sigurno veći nego pre četiri godine…
Dalićev mandat počeo je 2017. i on je za sada na 33 pobede, 12 remija i 17 poraza, uz gol-razliku od 111:84.
Roberto Martines (Belgija)
Španac koji je trenersku karijeru izgradio vodeći Svonsi (Vels), Vigan, Everton (Engleska) i reprezentaciju Belgije… Šta reći?
Belgija Roberta Martinesa, od kada ju je on preuzeo 2016. godine, uvek ima epitet ekipe koja će “iz senke” da osvoji neko prvenstvo. Zasad “samo” treće mesto na SP 2018.
Za Martinesa, dovoljno za 55 pobeda, 12 remija, 8 poraza i gol-razliku od 208:65.
Džon Herdman (Kanada)
Herdman ima 47 godina i jedan je od mlađih selektora u Kataru, a ima i jednu od najzanimljivijih priča. Naime, do 2018. kada je preuzeo mušku selekciju Kanade – vodio je žensku. A, pre toga, vodio je dame Novog Zelanda.
Bilo kako bilo, Herdman je odveo Kanadu na prvo Svetsko prvenstvo posle 36 godina i time postao prvi selektor u istoriji koji je i mušku i žensku selekciju odveo na Mundijale.
Od prelaska u muški fudbal ima 31 pobedu, 4 remija i 10 poraza, uz gol razliku od neverovatnih 123:31.
Valid Regragui (Maroko)
Nekadašnji reprezentativac Maroka došao je da ugasi požar nakon što je Vahid Halihodžić dobio otkaz nedugo nakon što je obezbedio plasman u Katar.
Bio je asistent u Maroku 2012, a posle toga vodio neke klubove u svojoj zemlji i definitivno nije kalibar mundijalskog selektora, ali, avaj…
Nije imao priliku da debituje u zvaničnim mečevima Regragui, ali je zato u prijateljskim savladao Madagaskar i Čile.https://widgets.sofascore.com/embed/tournament/3959/season/41087/standings?widgetTitle=Group+F&showCompetitionLogo=true&widgetBackground=Gray
Grupa G
Dragan Stojković (Srbija)
Konačno! Došli smo i do “orlova” i našeg spasioca Dragana Stojkovića. Piksi je na kormilo Srbije došao 2021. godine zamenivši Ljubišu Tumbakovića i od tada Srbija ponovo ima fudbalske snove.
Plasman na Mundijal, osvajanje Lige B Lige nacija, povoljniji žreb za potencijalno prvi plasman na EURO posle 20+ godina… I fudbal na gol više zasnovan na lepoti, ali i kvalitetu.
Piksi je na 20 mečeva upisao 13 pobeda, 4 remija i 3 poraza, uz gol-razliku od 41:19.
Tite (Brazil)
Adenor Leonardo Baki, poznatiji kao Tite, vodi Brazilce od 2016. godine i uspeo je da osveži reprezentaciju koja je pomalo postala dosadna, koliko god to čudno zvučalo kada se govori o “selsau”.
Brazil na turnir dolazi možda i kao prvi favorit za titulu, a to nije samo zbog Nejmara, Žezusa i kompanije.
Tite na klupi svoje zemlje ima 58 pobeda, 13 remija i 5 poraza uz gol-razliku od 170:30. (Pišite još jedan poraz 24. novembra).
Murat Jakin (Švajcarska)
Švajcarac turskog imena 2021. je preuzeo Švajcarce, tako da barem nećemo igrati protiv istog selektora (Vladimira Petkovića) kao u Rusiji pre četiri godine.
Švajcarci igraju dobro pod Jakinom, posebno u poslednje vreme, pa nakon lošeg starta u Ligi nacija istu su završili sa tri pobede – protiv Portugala, Španije i Češke.
Jakin ima 7 pobeda i po 4 nerešenih i poraza, za gol-razliku od 21:14.
Rigobert Song (Kamerun)
Defanzivac zanimljive karijere (Mec, Liverpul, Vest Hem, Lens, Galatasaraj…), i još zanimljivijih izjava iz istih deluje kao da je zalutao na ovo mesto, ali…
Song kao selektor nikad anije radio van Kameruna, gde je bio i v.d. i pomoćnik i selektor U23…
Definitivno najslabija ekipa Grupe G, ali nemojte ih potcenjivati. Ako ništa, Song ima 2 pobede i 3 poraza na 5 utakmica kao selektor (gol-razlika 3:5).
Grupa H
Fernando Santoš (Portugal)
Santoš je čovek kojeg većina zemlje kojoj je doneo titulu prvaka Evrope i Lige nacija – ne voli.
Nedavno je osuđen na finansijske malverzacije zbog kojih će portugalskoj vladi morati da plati milione, a iste ima upravo zbog pomenutog šampionata Evrope (2016), bez kojeg bi odavno bio bez ovog posla.
Od Portugala se očekuje svašta u Kataru, a najzanimljivije će biti videti šta će raditi CR7.
Što se Santoša tiče, on ima zavidne 64 pobede uz 21 remi i 18 poraza, a gol-razliku od 215:81 na klupi Portugalaca.
Dijego Alonso (Urugvaj)
Alonso je ndavno došao na klupu Urugvaja zamenivši čuvenog Oskara Tabaresa, koji je na više od 200 utakmica i skoro 18 godina bio na klupi ove zemlje.
Šta će Alonso raditi sa napadom Luis Suares – Darvin Nunjes? Niko ne zna, verovatno ni on, ali utisak je da to može da bude ključ za Urugvajce.
Bilo kako bilo, Alonso ja 9 utakmica ima 7 pobeda, te po remi i poraz, uz gol-razliku od 18:2.
Oto Ado (Gana)
Ado je počeo 2021. kao jedan od pomoćnika Milovana Rajevca, a kada se pozicija upraznila oberučke ju je prihvatio.
Gana i Ado su se na Mundijal kvalifikovali zbog gola u gostima u finalu protiv Nigerije.
Ado je na klupi Gane proveo samo 8 utakmica i za to vreme došao do po 3 pobede i remija, u 2 poraza i gol-razliku od 10:10.
Paulo Bento (Južna Koreja)
Portugalac je karijeru počeo u Sportingu, a onda bio selektor svoje zemlje, pa zatim trenirao u Brazilu, Grčkoj, Kini.
Sada se skrasio u Koreji gde je od 2018. godine i kojoj je doneo jedno istočnoazijsko prvenstvo. Posao će mu sada biti otežan, jer najverovatnije na SP neće biti Sona.
Bento ima 36 pobeda, 12 remija i 7 poraza uz gol-razliku od 150:40.
B92.
