– Došao sam u Atelje osamdesetih godina kad su tamo bili sve sami totemi pozorišta. Zoran Radmilović je igrao dve kultne predstave, “Kralj Ibi” i “Radovan treći”. Osim što je bio neverovatan talenat i karakter, bio je i mrgud i ćutolog. Namrgođeno je gledao na život i svet oko sebe. Mira Banjac ga je zvala klen što što je imao te obešene brkove. I onda bi iz te namrgođenosti i povučenosti izašao na scenu, zasmejavao ljude do suza i dobijao stotine gromoglasnih aplauza i ovacija – prisetio se Cvetković gostujući u emisiji “Sceniranje”, a potom je ispričao zanimljivu anegdotu.
– Došao sam jedan dan u bife Ateljea koji je tada bio krcat. Sklonio sam se za jedan šankić preko puta glavnog šanka. Prilazi mi Radmilović.
– Zdravo, hoćeš da popiješ nešto? – pita me.
Malo sam se zbunio i rekao, stidljivo, da bih popio koka kolu ako može.
– Koka kolu?! Popij nešto ljudski. Vinjak. – kaže on.
Ja mu odgovram da ne pijem.
– Što? – pita me.
– Ne znam, nije mi ukusno – kažem.
– Misliš da je meni ukusno?
Nakon ove anegdote Cvetković se setio svojih gimnazijskih dana kada su se on i njegovo društvo iz 14. gimnazije divili legendarnom bifeu Ateljea 212:
– Tada je bilo još sijaset takvih karaktera kakav je bio Zoran Radmilović. Oni su živeli na sceni i u čuvenom bifeu Ateljea 212, koji je bio kultno mesto za ceo Beograd. Sećam sa smo moje društvo i ja, kad smo išli u 14. gimnaziju, gledali na taj bife kao na neki zlatni breg.
