Mnogo je mogućih uzroka otežanog disanja, a dok su neki od uzroka potpuno bezazleni, drugi mogu da budu znak ozbiljne bolesti i kao takvi zahtevaju hitnu intervenciju, piše „Healthline“.
Kako objašnjavaju lekari, osećaj zadihanosti, otežano ili ubrzano disanje i slične pojave sasvim su normalne kada osoba doživljava neki teži fizički napor, stres ili veliko uzbuđenje. Kada je uzrok otežanog disanja poznat, ne postoji razlog za posetu lekaru jer se tada radi o najnormalnijoj povećanoj telesnoj potrebi za kiseonikom.
Međutim, ako se otežano disanje javlja kod mirovanja i popraćeno je nekim drugim neprijatnim simptomima poput stezanja u grudima ili nemogućnosti dubokog udaha, situacija više nije toliko bezazlena.
Otežano disanje ili dispneja neretko se javlja kod srčanih bolesnika, osoba koje imaju nizak nivo gvožđa ili su anemične, kod pojedinaca koji doživljavaju anksioznost, pušača, osoba sa respiratornim bolestima i osoba koje imaju problema sa viškom kilograma.
Lekari upozoravaju da svi slučajevi u kojima otežano disanje samo od sebe ne prođe u roku od nekoliko dana mogu da budu potencijalno opasni i zahtevaju pregled stručnjaka kako bi se utvrdio pravi uzrok problema.
Postoje i stanja kada je intervencija neophodna
Postoje i stanja u kojima je potrebno reagovati što pre jer bi moglo da dođe do ozbiljnih posledica. Jedno od njih jeste plućna embolija kod koje dolazi do začepljenja plućnih arterija zbog trombocita, odnosno ugruška koji dolaze iz perifernih delova tela. Karakteriše je povećana frekvencija disanja i otežano disanje, a ovo stanje zahteva hitnu medicinsku pomoć.
Često se, upozoravaju lekari, pojavljuje uz simptome kašlja, povišene temperature i cijanoze.
Ne smemo zanemariti ni srčani udar kod kog do otežanog disanja dolazi zbog smanjenog ili opstruisanog dotoka krvi u srce, a simptom je, između ostaloga, i otežano disanje, prenosi Index.hr.
Izvor: N1
