Kako potvrđuju istraživanja, kada razgovarate sami sa sobom imate višestruke koristi, od povećanja kognitivnih sposobnosti do poboljšane emocionalne ravnoteže.
Unutrašnji monolog vas ojačava
U nekim kulturama sveta to je obeležje ekscentričnih ljudi.
Istina je da kod nekih mentalnih poremećaja, kao što je šizofrenija, oboleli pričaju sami sa sobom, ali to je danas navika rasprostranjena i među normalnim ljudima.
„Glasno pričanje može biti produžetak tihog unutrašnjeg govora, izazvanog aktiviranjem određene motoričke komande“, objašnjava Paloma Mari Befa, viši psiholog na Univerzitetu Bangor.
„Mališani kontrolišu postupke čim počnu da razvijaju jezik. Kada se približi ringli, dete će naglas reći ‘vruće, vruće’ i udaljiti se. Razgovor bez sagovornika može se nastaviti i kada to dete odraste“, istakao je psiholog Žan Pijaže.
Koristan predlog istraživača
Razgovor sa samim sobom smanjuje stres, može da nas motiviše,povećava našu koncentraciju i samopouzdanje i prepoznaje naša negativna osećanja.
Može da pruži i mentalni podsticaj, povećava i kognitivne sposobnosti. Tako i mozak bolje radi.
Učesnici istraživanja objavljenog u stručnoj publikaciji Akta psihologika (Acta Psychologica) trebalo je da pročitaju uputstvo, a potim izvrše odgovarajući zadatak. Neki učesnici su morali da čitaju uputstvo u tišini, drugi naglas.
Istraživači su zaključili da čitanje naglas pomaže da se čovek koncentriše.
„Kada naglas pričamo sami sa sobom, um nam ne luta, a uvećava se naša sposobnost pamćenja, mišljenja, učenja”, rekla je Mari Befa iz Akta psihologike.
Istraživanja su pokazala da su se učesnici bez samopoštovanja osećali lošije kada su razgovarali sami sa sobom, iako je to bilo pozitivno za njih.
Iznošenje nekih misli naglas zapravo može pomoći da se čovek suoči sa realnošću.
Važan je i način na koji čovek razgovara sa sobom, tako ispliva podsvest, emocionalna stanja. Kada je čovek stalno samokritičan ili pun negativne energije, kada razgovara sam sa sobom izađe mnogo gorčine.
RTSmagazin.
