Kao glavni uzrok navedena je duboka energetska kriza izvazana ruskom invazijom na Ukrajinu.
“Globalna energetska kriza izazvana invazijom Rusije na Ukrajinu izaziva duboke i dugoročne promene koje imaju potencijal da ubrzaju prelazak na održiviji i bezbedniji energetski sistem”, navodi se u izveštaju agencije sa sedištem u Parizu.
Osam dana pre Svetske konferencije o klimi COP27 u Egiptu, IEA upozorava u svom godišnjem izveštaju za 2022. na jaz između bogatih i siromašnih zemalja u smislu ulaganja u energiju sa niskim sadržajem ugljenika.
Agencija je pozvala na veće ulaganje napora međunarodne zajednice da se smanji taj “zabrinjavajuc´i jaz”.
IEA je navela da uprkos klimatskim investicijama u svetu, globalna emisija gasova bi dostigla vrhunac od 37 milijardi tona 2025. godine, a zatim bi 2050. godine pala na 32 milijarde tona.
U izveštaju se dodaje da bi prosečna temperatura mogla da poraste na oko 2,5 stepeni do 2100. godine, što je “daleko od dovoljnog da se izbegnu teške klimatske posledice”.
Agencija je naglasila potrebu za masovnim ulaganjem u čistu energiju, bilo zelenu ili niskougljeničnu, kao što je nuklearna. Založila se i za ubrzanje upotrebe električne baterije (za automobile) i fotonaponskih uredjaja i elektrolizatora koji c´e proizvoditi vodonik namenjen posebno za dekarbonizaciju industrije.
“Potrebni su veliki međunarodni napori da se premosti zabrinjavajuc´i jaz koji se širi izmedju naprednih ekonomija i zemalja u razvoju” u smislu ulaganja u čistu energiju, dodaje se u izveštaju IEA.
