Crvene, žute, zelene, slatke, kisele jabuke, postoji čak 8.000 sorti. Jabuka je jedino voće koje ima svoj svetski dan i on se obeležava danas. Stručnjak za jabuke Dragan Radivojević, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu kaže za RTS da se sa jabukama ne može preterati. “Nije obavezno da kupujemo crvljivu jabuku, jer ni tada nismo sigurni da nije prskana, može biti sa većom količinom pesticida od one koja je potpuno zdrava. Po statistici konzumiramo svakog trećeg dana po jednu jabuku, ali bi je trebalo češće jesti”, ukazuje Radivojević.
Profesor Dragan Radivojević je gostujući u Jutarnjem programu RTS-a rekao da jabuka ima veliku nutritivnu i energetsku vrednost. “Veoma je bitna zbog vlakana koji su značajni za probavni trakt, a pored toga utiču i na regulaciju šećera u krvi i holesterola. Pored toga sadrži velike količine kalijuma, veliku količinu ugljenih hidrata, ali do 10 posto šećera. Zbog toga i velike količine vitamina bitna je za zdravlje ljudskog organizma”, ističe Radivojević.
Prema njegovim rečima, sa jabukama nećemo nikad preterati.
“Čovek može da jede onoliko jabuka koliko mu odgovara. Na primer kruška je malo opasnija za ishranu, stvara malo veću količinu gasova u organizmu, dok jabuka to ne čini. I danas zahvaljujući tehnologiji čuvanja, može se čuvati cele godine. Ona se bez problema može čuvati od sazrevanja jedne, do sazrevanja naredne godine”, ističe profesor Radivojević.
Za jabuku visokog kvaliteta podrazumeva se da bude lepog izgleda, ali je bitno i da bude dobrog ukusa i arome.
“Ljudi vole jabuke koji imaju za njih interesantan ukus, koji je definisan odnosom šećera i kiselina u jabucu, tako da je to primarni aspekt. Pored toga mora da bude odgovarajuće veličine i sortnog izgleda. Kupci su uglavnom vezani za neku sortu. Kada se pojavi neka nova sorta dok se ne naviknu i na taj ukus. Japanska sorta fudži je jako stara, ali je teško našla mesto kod kupaca, ali ko je jednom probao on je redovno kupuje, bez obzira na malo višu cenu”, ističe Rdivojevič.
Broj sorti je, dodaje, jako veliki.
“Mi u Srbiji gajimo pet do šest sorti jabuke koje nalaze mesto među kupcima – gala, zlatni i crveni delišes, greni smit, ajdared i fudži. Sve sorte su relativno stare, ali su nove zaštićene zbog autorskih prava oplemenjivača i naši proizvođači to ne smeju da ih gaje. Postoje neke kompanije koje imaju potpisane ugovore sa vlasnicima sorti koje mogu da ih gaje, ali to je mali broj u Srbiji”, napominje profesor Radivojević.
Najveći deo proizvodnje u Vojvodini
Prema njegovim rečima, najveće područje u kojima se jabuka proizvodi je Vojvodina koja je interesantna za proizvođače zbog velike količine vode.
“Jabuka se proizvodi i u okolini Šapca, Smederava i Grocke, Čačka, Topole. Pre 2005. godine čačanski kraj, smederevski i oko Topole je bio dominantan. Danas zbog potrebne vode je to ravničarski predeo”, ukazuje Radivojević.
Radivojević napominje da se prinos se u poslednjih nekoliko godina približio cifri od 500.000 tona.
“Zbog velike suše kada se formirao cvet mnogi voćnjaci su ove godine ostali prazni. Očekuje se da je jabuka nešto boljeg kvaliteta zbog povoljnog rasporeda padavina neposredno pre i tokom sazrevanja jabuke”, navodi Radivojević.
To je, dodaje, dovoljno za pokrivanje domaćeg tržišta, jer u Srbiji potrošimo oko 100.000 tona.
“Izvoz nije tako veliki kako bi mogao da bude. Prošle godine je bio oko 150.000 tona. Šta će biti ove godine videćemo. Naše dominatno tržište je bilo rusko, a trenutno je dominantan izvoz u zemlje Arabijskog poluostrva”, kaže Radivojević.
Jabuka, ističe, ne može da se nađe u prodaji ako nije prskana.
“Minimalno prskanje je ono koje nam obezbeđuje da plod kada dođe u prodavnicu bude potpuno zdrav. Često ministarstvo radi kontrolu ostataka pesticida. Svi oni koji imaju nedozvoljenu količinu pesticida ne mogu se naći na tržištu. Treba verovati proizvođačima”, kaže Radivojević.
Napominje da je svaka jabuka zdrava, o ukusima ne možemo raspravljati, ali je bitno da nema oštećenja na sebi i nećemo pogrešiti.
“Nije obavezno da kupujemo crvljivu jabuku, jer ni tada nismo sigurni da nije prskana, može biti sa većom količinom pesticida od one koja je potpuno zdrava. Po statistici konzumiramo svakog trećeg dana po jednu jabuku, ali bi je trebalo češće jesti”, ukazuje Radivojević.
“Brdsko-planinski kraj zapadne Srbije idealan za jabuku”
Dr Darko Jevremović, direktor Instituta za voćarstvo Čačak kaže da se kod nas proizvodi pet do šest sorti.
“Berba još traje, rod je na nivou proseka. Imamo zasade koji su izuzetnog roda. Ali, u pojedinim voćnjacima su neke sorte pretrpele znatna oštećenja”, navodi dr Jevremović.
Prema njegovim rečima, brdsko-planinski kraj zapadne Srbije je idealan za proizvodnju jabuke, jedina mana je što su površine voćnjaka manje nego u Vojvodini.
“Ima mladih zainteresovanih voćara, pre svega u selima oko Čačka. Proširuju se zasadi, a ima i novijih sorti koje su interesantne za plasman na inostrana tržišta. Dominantno tržište je tržište Rusije, ali se zbog ove situacije iznalaze i nova tržišta, pre svega Zapadna Evropa i region Bliskog istola”, napomie Jevremović.
Kaže da je sada idealno vreme za sadnju.
“Kreće vađenje sadnica. Institut proizvodi sadni materijal gotovo svih kontinentalnih vrsta voćala. Najviše se ove godine traži malina zbog cene, i šljiva, pre svega čačanska rodna”, kaže Jevremović.
RTS.
