– Nisam izašla iz svoje noći, i to joj je sećanje pobudilo veliko žaljenje dva leta kasnije, kada je zamišljala kako taj grad izgleda pod bombama – rekla je tada Ani Erno, a na pitanje da li je nekada čitala pisce s ovih prostora, odgovorila je potvrdno:
– Danila Kiša i jedan roman Mirka Kovača. Životopis Malvine Trifković! – navela je književnica.
U tom intervjuu Ani Erno je govorila o delima koje je pisala:
– Sve što sam napisala potiče iz mog životnog iskustva, iz onog što sam videla, proživela, iz svega što i dalje proživljavam; u tom smislu, poreklo i tematika moje literature jesu autobiografski – rekla je Ani Erno za NIN i dodala:
– Ipak, nije mi cilj da pišem o sebi, niti da opisujem sopstveni život. Služim se svojim životom i onim što mi se desilo kao društveno biće, kao žena, koristim ga kao polje za istraživanje da bih na svetlost dana iznela određenu istinu. Ja koje upotrebljavam, jeste reč koja u jednakoj meri označava drugog koliko i mene samu. U knjizi Godine takvo ja se ne pojavljuje, umesto njega nalazimo reči mi, oni ili one, jer sam sigurna da nas definiše zajednička istorija – navela je Ani.
On je govorila i o razlici između stvarnosti i fikcije.
– Velika razlika između stvarnosti i fikcije je u tome što ona prva – čak i onda kad je samo zamišljamo – ima moć da nas zaprepasti, naročito kad je tragična. Možemo probati da zamislimo budućnost, ali ona nas uvek iznenađuje. Stoga može izgledati da je dokument nadmoćan u odnosu na fikciju, ali s vremenom, bila reč o filmu ili o knjizi, biće shvaćen, prihvaćen manje-više kao fikcija – rekla je Ani Erno.
