Ipak, on kaže da se nikad nije bavio fizičkim izgledom jer mu to uopšte nije važno.
– Ne bavim se telesnim, to je najmanje važno, ali radim lagani trening, poneki sklek – počeo je priču Bulat i dodao: – Imam i bore, nemam botokse, nemam hijalurone, ne radim nikakve tretmane kao mnogi muškarci sad.
Treningom se kaže najviše bavi zbog kondicije, neophodne da isprati dvoje male dece, zbog kojih najviše i želi da ostane što duže u životu, ali kao veliki vernik tvrdi da nema problem da se sutra sa istim i pozdravi.
Ipak, Marko otkriva da je kao desetogodišnji dečak bio na pragu da pogleda smrt u oči, i da je to najjeziviji osećaj sa kojim se suočio.
– Bila je gomila snega a ja sam hteo sa ograde od metar i po da skočim u tu gomilu na glavu. Nije mi bilo svejedno ali su me nagovarali da skočim i da sam kukavica ako to ne uradim. Skočio sam, nabio sam vrat i izgubio moć disanja. Par sekundi nisam mogao da udahnem ni da izdahnem, izleteo mi je pršljen. Tada sam mislio da ću da umrem. Da sam polomio pršljen sad bih bio u kolicima – sa jezom se prisetio Bulat.
