Iskusni strateg nije srž problema video u odluci da Teodosić ne ode sa ekipom na Evrobasket.
“Po pitanju Teodosića, napravio bih isto što i Pešić. Miloša ili zoveš ili ga ne zoveš. Ako ga zoveš, mora da igra jer je majstor. Objektivno, Teodosić ne pripada klasi Zorana Slavnića i Saše Đorđevića, blizu je, ali ipak nije tolika klasa. Međutim, u njegovom primeru, nije bilo jačeg igrača. Sve medalje koje je Srbija osvojila, uzela ih je na njegov pogon. Stalno se odazivao i bio je pravi majstor, kreacijom, ali i realizacijom. Problem s Milošem nije bio da ne igra odbranu i da se koncepcijski ne uklapa u reprezentaciju. Ne, Teodosić je napravio neke disciplinske prekršaje i to više puta. Kao kapiten to nije smeo da radi i ja bih ga na isti način udaljio kao što je to ućinio Pešić,” kaže Đurović za hrvatski “Index”, pa dodaje:
“Tu Pešića ne treba kritikovati, ali previše se oslonio na neke igrače koji objektivno nisu mogli da daju ono što je on od njih zahtevao. Mnogi će reći da je Srbija imala samo jedan loš dan, onaj protiv Italije. To nije tačno jer su svi rivali u našoj grupi bili nedorasli.”
Smatra da su “Azuri” imali i dosta sreće u meču sa Srbijom.
“Nije ni Italija neka velesila, bez Galinarija je to jedna ništa više nego korektna ekipa, koja je protiv Srbije imala i mnogo sreće. Vrlo je teško pobediti nekoga ko ima onakav šuterski dan. Ipak, rekao bih da je ključni trenutak bio onaj kad je selektor Italije Poceko dobio drugu tehničku grešku i kad je morao da napusti klupu.”
X faktor na meču bio je Đanmarko Poceko.
“Sve ih je okupio, izgrlio, izljubio, uverio ih je da su svi protiv njih, da nemaju šta da izgube i nabio je ih je motivom. Uspeo je. Kasnije se izljubio sa Danilovićem, s pola publike i sa čitavom klupom Srbije. To ljudi ne razumeju, ali taj psihološki trik je bio toliko genijalan, da je odlučio pobednika. I kao igrač bio je luckast, takav je i kao trener. Siguran sam da je više od pola trenera na ovom turniru po teoriji mnogo jače od njega, ali on je majstor prakse. Bio je dobar igrač, vrlo dobro poznaje psihologiju igrača i svojim momcima stalno govori koliko ih voli. Zbog takvog pristupa oni su za njega spremni da poginu.“
Za kraj je prokomentarisao i učinak selektora Pešića.
“Svaka čast na taktici, ali u svakoj pravoj ekipi mora da postoji pravi odnos između igrača i trenera. Svaki veliki igrač će u najvažnijim trenucima utakmice uvek pogledati prema treneru. Dončić svog trenera nije gledao jer je Sekulić relativno nepoznat trener, a Luka je jedan od najboljih na svetu. Ali, Galis, Dražen, Kićanović, sve legende bi uvek kad je gusto okom tražile trenera. Drugi problem s Pešićem je njegova starost. Razlika između njega i igrača je pedeset godina. Njegov humor u ovoj generaciji ne prolazi kao što je prolazio nekad. Ova ekipa je drugačija, ovi momci su drugačiji. Pešić više nema Gurovića, Bodirogu ili Divca, ovo je potpuno nova generacija i vrlo je teško biti selektor u tako poznim godinama.”
B92.
