U ovom trenutku, gojaznost se dijagnostikuje pomoću merenja indeksa telesne mase (BMI), ali tim koji stoji iza novog istraživanja kaže da je ovaj pristup previše pojednostavljen i rizikuje da bude pogrešan ignorisanjem pojedinačnih bioloških varijacija.
Jedan od novoidentifikovanih tipova gojaznosti karakteriše veća masna masa, a drugi i masna i nemasna mišićna masa.
Na njihovo iznenađenje, istraživači su otkrili da je drugi tip povezan sa povećanom upalom, što je povezano sa većim rizikom od karcinoma i drugih bolesti.
“Koristeći pristup zasnovan na podacima, prvi put vidimo da postoje najmanje dva različita metabolička podtipa gojaznosti, od kojih svaki ima svoje fiziološke i molekularne karakteristike koje utiču na zdravlje”, kaže J. Andrev Pospisilik, istraživač epigenetike koji proučava metaboličke bolesti na Van Andel institutu u Mičigenu.
On dodaje da bi “prevođenje ovih nalaza u klinički upotrebljiv test moglo da pomogne lekarima da pruže precizniju negu pacijentima”.
Naučnici su iskoristili podatke od 153 para blizanaca koje je prikupio istraživački projekat “TwinsUK”, i došli do četiri metabolička podtipa koji utiču na telesnu masu: dva sklona mršavosti i dva sklona gojaznosti.
Ovi rezultati su zatim potvrđeni na modelima miševa u laboratoriji, koristeći miševe koji su genetski identični, odrasli u istom okruženju i jeli istu količinu hrane.
Ove kontrole ukazuju na to da se nešto drugo dešava van te ishrane, okruženja i nasleđa. Jedno od mogućih objašnjenja uključuje epigenetske markere – nekodirajuće modifikacije napravljene na molekulima DNK koje menjaju način na koji se geni čitaju. Epigenetika je razlog zašto blizanci sa istim DNK kodom nisu uvek identični.
“Naši nalazi u laboratoriji su skoro kopirali podatke o ljudskim blizancima”, kaže Pospisilik i dodaje da su ponovo videli dva različita podtipa gojaznosti, od kojih je jedan izgledao kao epigenetski pokretač, i bio je obeležen većom nemasnom masom i većom masnoćom, visokim signalima upale, visokim nivoima insulina i snažnim epigenetskim potpisom.
Prema onome što istraživači do sada mogu da kažu, čini se da je drugi tip gojaznosti, onaj koji je povezan sa upalom, izazvan slučajno. To znači da bi ovi nalazi mogli da budu korisni i u proučavanju onoga što je poznato kao neobjašnjive fenotipske varijacije (UPV), ideje da nas drugi faktori van genetike i našeg okruženja čine onim što jesmo.
Naučnici razmišljaju o UPV-u više od stotinu godina, a ova studija nagoveštava da je epigenetika povezana sa UPV-om.
“Današnji nalazi naglašavaju moć prepoznavanja ovih suptilnih razlika između ljudi kako bi se odredili precizniji načini lečenja bolesti”, kaže Pospisilik.
Ako se dva, ili više, tipa gojaznosti mogu potvrditi u budućim studijama validacije kod ljudi, onda sledi da različiti tretmani gojaznosti, promene u ishrani, na primer, ili operacije gubitka težine, mogu da imaju različite efekte u zavisnosti od tipa gojaznosti. Upravo se otvorilo potpuno novo polje istraživanja.
Sada istraživači žele da detaljnije prouče dva tipa gojaznosti koje su identifikovali, što bi dalje moglo da dovede do smernica koje lekari mogu da koriste da bi ih dijagnostikovali drugačije.
“Skoro dve milijarde ljudi širom sveta smatra se gojaznim, a ima više od 600 miliona ljudi sa gojaznošću, ali nemamo okvir za stratifikaciju pojedinaca prema njihovoj preciznijoj etiologiji bolesti”, kaže Pospisilik, navodi Science Alert.
