“I da ne ulazimo u analizu ko je sve za to kriv, jer je to besmisleno, iako nam je KiM uvek služilo kao dobar poligon za zadavanje udaraca onima koji drugačije misle, ili za izlaženje iz tema i okvira u kojima se nismo dobro snalazili, poput ekonomije i privrednog napretka”, ukazao je Vučić.
On je podsjetio da je i u ranijim obraćanjima parlamentu iznosio istorijski pregled političkih prilika na teritoriji KiM, poražavajuće demorgafske podatke o tome kako su Srbi od, praktično, jedinog naroda na tom prostoru sredinom 15. vijeka postali ubjedljiva manjina.
“Bio sam u prilici da pokušam da objasnim kakve bi bile ekonosmke i demografske posledice življenja u stalnom zamrznutom kofliktu, odnosno nepostojanja sporazuma koji bi otvorio prostor za bolju dugoročnu saradnju srpskog i albanskog faktora na KiM. Od procena koje sam iznosio tada, ne odstupam ni danas, s tim što bi one bile još nepovoljnije”, rekao je Vučić.
Ukazao je da se u međuvremenu desio i konflikt na istoku Evrope, koji može da se mjeri kao svjetski rat, a koji ima ogroman uticaj na Srbiju, dodajući da se histerija u međunarodnoj zajednici reflektuje na Srbiju, na našu borbu i ključne nacionalne i državne interese.
Podsjetio je da je 1871.godine, neposredno pred sticanje nezavisnosti Srbije na Berlinskom kongresu, na teritoriji KiM živjelo 64 odsto Srba, a da je, nakog gubitaka s kraja 19. i početka 20. vijeka, srpsko nacionalno tkivo na tom prostoru obnovilo od 1921. i 26 odsto do 1939.godine i 34 odsto življa na Kosmetu.
“Ljudi govore da je oduvek bilo naše. To nije istina. Menjale su se vlasti, imali smo ambasadore tamo, konzule, ali uvek je bila borba za teritoriju i nacionalne interese između dva naroda. Nekada smo mi, nekada su drugi pobeđivali”, rekao je Vučić.
Ukazao je na značajan uticaj inostranog faktora na sve te događaje, koji bi, kaže, ne računajući Francusku, gotovo uvijek stajali, tvrdo i čvrsto na poziciji protiv onih protiv Srbije.
Naveo je da je 1948. godine bilo 27 odsto Srba na KiM, dok od 1961. do 1991. godine slijedi pad sa 27 na 11 odsto, uz sve teži život na KiM.
“Imali smo dodatni problem, da su Albanci demografski pobedili, jer su bili posvećeni opstanku i napretku nacije. Sve što mi nismo, jer smo uvek bili spremniji za svađe, a ne da se ujedinimo”, rekao je predsjednik Srbije.
Dodao je da je 2000. godine, na KiM bilo 7 odsto Srba, a danas, prema procjenama Prištine pet odsto, dok naši podaci kažu između 6,5 i 7 odsto, odnosno oko 100.000 ljudi koji danas žive na KiM.
“Važno je da ljudi to znaju, da znamo šta je to što čuvamo i da najviše moramo da čuvamo naše ljude na KiM”, rekao je Vučić.