“Iz sadašnje perspektive, bilo je različitih seniorskih iskustava, lepih i onih drugih. Ali mi je mnogo drago što sam bio deo tih reprezentativnih priča. I one 2007. u Španiji, kada smo uglavnom bili premladi i mnogo emotivno doživeli neuspeh. Ili 2009. u Poljskoj, kada skoro niko u Srbiji nije verovao da možemo nešto da uradimo. Pa 2011. u Litvaniji, kada nismo imali sreće sa povredama, ostali bez medalje i, plasmana na Olimpijske igre. Ipak, kada se okrenem unazad, puno je srce, iako uvek može više i bolje”, rekao je Tepić za “Sport Klub”.
Srebrno odličje osvojeno na Evropskom prvenstvu u Španiji 2009. godine važi za jedno od najprijatnijih iznenađenja u novijoj istoriji “orlova”.
“Za većinu nas, to je bio novi početak. Sa izuzetkom Krleta (Nenad Krstić) i Bojana Popovića, koji su imali po 26, ostali su bili dosta mlađi. Počeli smo pripreme sa dečačkim entuzijazmom i ambicijama, nesvesni sopstvenih dometa, dok krajnji ciljevi nisu bili jasno određeni. Ne mogu da zaboravim prvu utakmicu na EŠ, protiv apsolutnog favorita Španije. Napravili smo automatski iznenađenje i, dobili vetar u leđa. Ali, bilo je značajno da sebi pokažemo da možemo da izađemo na kraj i sa najboljima. Naravno da je kasnije bilo i poraza i pobeda. Emotivno smo izgubili od Slovenije, recimo, pa nam je bilo važno da dobijemo Veliku Britaniju za plasman u narednu rundu. A takvi rivali, uprkos našem kvalitetu, nikada nisu bili lagani. U novoj grupi, pored pobeda nad Poljskom i Litvanijom, poraženi smo od Turske u produžetku, pa četvtrfinale sa Rusijom, sve do finala sa Španijom…Srebro je bilo ogromno, mnogo više od zvanične „težine“. Imali smo izuzetnu želju za medaljom…“
Saradnju sa tadašnjim selektorom, Dušanom Ivkovićem, okarakterisao je kao odličnu.
“Duda nije bio prestrog, barem sam ga ja tako doživljavao. Bio sam navikao na disciplinu i kod Duleta (Vujošević) u Partizanu. Moraju da se poštuju pravila ponašanja u grupi da bi ona valjano funkcionisala. On je bio sjajan trener sa dozom velikom šmeka. Davao nam je slobodu, znao da nas pusti, ali da se pravila ne naruše. Kod njega je postojala disciplina, a nije bila atipična. Zna se red u svlačionici, tokom sastanka, nije bilo šanse da se to kod njega ne poštuje. Ali, nikada nisam primetio strogoću koja bi ulila nelagodnost”.
Tepić je za nacionalni tim debitovao na Evropskom prvenstvu 2007. godine pod selektorskom palicom Moke Slavnića.
“Svi se tog prvenstva sećamo po lošem rezultatu, a bilo je potrebno hrabrosti pa pozvati toliko mladih igrača, sa izuzetkom Marka Jarića, Milana Gurovića i Darka Miličića. Toj selekciji je nedostajalo iskustvo, više ozbiljnosti, ali i sreće. U grupi smo izgubili od Grčke na produžetke. Posle tako emotivno teškog meča, došla je utakmica sa Izraelom. Za mene je taj poraz bio šok, bio sam na ivici suza. To mi je bio prvi seniorski poziv, imao sam svoje snove, ali… Svašta nam je pomalo nedostajalo. Funkcionisali smo zajedno, ali nismo to materijalizovali rezultatima. Bez obzira na sve, bilo mi je to korisno iskustvo da znam šta može da me očekuje u budućnosti, šta bi valjalo da se promeni… Sve mi je to dosta značilo, iako mi je neuspeh teško pao,” rekao je Milenko, pa dodao: “Moka je donosio neku svoju energiju i u određenoj meri mi je prijalo. Posebno što sam ja sušta suprotnost, disciplinovan sam sa sobom, otkada znam za sebe. A on je znao da ulije samopouzdanje, opusti svakog od nas. Specijalno što to meni kao ličnosti, karakteru, nije bilo prirodno stanje. Kada bi nešto dobro uradili, na treningu ili utakmici, znao je da kaže:“Gledaj samo kako to vi radite, pa to je svemirska košarka.“ Takve stvari su davale elan i samorespekt. Imao sam dobar odnos sa njim, a dan, danas, posle toliko vremena, mnogo mi je žao što timski kvalitet nismo uspeli da „naplatimo“ rezultatima.“
“Orlovi” su u eri Dude Ivkovića imali najviše ambicije.
“Ekipa je bila spremna za još jednu evropsku medalju, pa tako smo bili komponovani, ali i igrali, još od kvalifikacija 2008. kada nas je preuzeo selektor Ivković, krajnji cilj su bile Olimpijske igre. Već smo bili dosta iskusni, posebno posle SP 2010. kada smo nesrećno izgubili polufinale od Turske. Turnir u Litvaniji je tekao uobičajeno, iako smo u prvoj fazi izgubili od domaćina, ali ništa nije bilo alarmantno. Čak ni kasniji revanš Španije za poraz u četvrtfinalu SP, pošto smo bili bolji od Turske za prolaz među osam najboljih. Spremali smo se za važan duel sa Rusijom, koju bi smo sigurno dobili da nisu krenuli zdravstveni maleri u Viljnusu. Prvo se povredio Aleksandar Rašić, pa sam se ja ukočio na jednom treningu, jer je bilo hladno iako se igralo u septembru. Sa tako skraćenom rotacijom na spoljnim pozicijama, izgubili smo od Rusa, pa od Grčke, a najvažnije, plasman na OI 2012. Veći mi je žal zbog neigranja u Londonu, nego što smo bili „samo“ četvrti na SP. To je ostalo za celu karijeru u reprezentativnom dresu”, zaključio je Tepić.
Sada su na redu neki novi “klinci”, a Tepić smatra da imaju dovoljno kvaliteta kako bi došli do medalje na predstojećem Evrobasketu.
“Imamo kvalitet dovoljan za medalju. E, sad koje, odlučivaće nijanse, a Srbija je u grupi najboljih selekcija na Evrobasketu 2022. Okupila se dobra reprezentacija, skoro svi su tu, željni dobrih rezultata. Samo da ih zaobiđu povrede, ali ne i Fortuna, to je uvek potrebno.”
“Orlovima” stranac nije potreban. „Reprezentaciji nije potreban stranac, jer bi izgubila draž i smisao. Imamo dovoljno talenata. Ne bih tražio način za boljitak u angažovanju stranca, već sistem iza koga će da stane kompletna košarkaška porodica Srbije. Pa trenutno imamo sjajnu selekciju, od Jokića, najboljeg u NBA, Micića, prvog evroligaškog igrača, Bjelice, čije je klub (Golden Stejt voriors) šampion najjače lige sveta, pa sezona Lučića, Nedovića, da više ne nabrajam. Angažovanje stranca je suvišno, čak i u bliskoj budućnosti, jer se gubi reprezentativna energija.“ Tepić smatra da je Teodosićev oproštaj od reprezentacije mogao da se desi i na drugačiji način. „Selektorova je uvek poslednja, ali mislim da je sve moglo da se izvede elegantnije. Kao i njegovi prethodnici, Pešić je taj koji odlučuje, to je njegova odluka, jer je on i odgovoran za tim i rezultate, na prvom mestu, pa i sva prava. Ali, ponavljam, šta god da je Teodosić uradio ili nije, mogao je da bude suptilnije sklonjen,“ zaključio je Tepić u razgovoru za Sport klub.
