Gasovod “Moć Sibira”, kako se zove deo koji se nalazi u Rusiji, počeo je da isporučuje prirodni gas severu Kine još u decembru 2019. godine.
Gasovod na kineskoj strani prolazi istočnom stranom države, pokraj Pekinga pa sve dole do Šangaja. Srednja faza radova započeta je još u decembru 2020. godine, a poslednji, južni deo, krenuće s isporukom gasa 2025, navode kineski državni mediji.
Energetski giganti u vlasništvu dveju država, ruski Gasprom i Čajna nešenal petroleum korporejšen, gasovod grade već osam godina, piše CNBC.
Indikativno je da završna faza izgradnje dolazi taman u trenutku velikog energetskog rata Rusije i Zapada, prenosi Jutarnji list.
Podsećanja radi, Kina je tražila diversifikaciju svojih izvora energije, a opseg i glomaznost ovog gasovoda najplastičnije pokazuju na kakvu je diversifikaciju Peking prvobitno mislio.
Iako je Rusija navodno uložila 55 milijardi dolara u ovaj novi gasni sporazum s Kinezima, Peking je od 2019. godine uvezao gasa u iznosu od samo 3,81 milijardi. No, tempo kineskih kupovina eksponencijalno se ubrzao već u prvoj polovini ove godine i gotovo utrostručio.
Prema obimu, Gaspromov izvoz gasa u Kinu porastao je za 63,4 odsto na 7,5 milijardi kubnih metara tokom prve polovine godine, navodi ruska novinska agencija Interfaks. Izvorni ugovor ciljao je na 38 milijardi kubnih metara godišnje isporuke u nadolazećim decenijama.
U izveštaju Interfaksa takođe stoji da je Gaspromov ukupni izvoz u zemlje koje nisu bile deo Sovjetskog saveza pao za 31 odsto, na 68,9 milijardi kubnih metara, u prvih šest meseci ove godine.
Početkom februara Kina i Rusija proširile su svoj godišnji ugovor o kupovini gasa za 10 milijardi kubnih metara – nijedna od zemalja nije precizirala kada bi ugovor tačno trebalo da se realizuje, ali su navele da je reč o “dugogodišnjem ugovoru”. Rojters je, u međuvremenu, doneo i svoju procenu koja govori o dodatnih 37,5 milijardi dolara tokom 25 godina.
I Kina i Rusija razgovarale su o izgradnji dodatnih gasovoda, poput onog za koji se očekuje da će ići iz Sibira kroz Mongoliju. Fajnenšel tajms je ovog meseca već pisao da Mongolija očekuje početak izgradnje novog gasovoda, poznatog kao “Snaga Sibira 2”, u okviru od dve godine.
U međuvremenu, Kinezi i Rusi nastavljaju da sarađuju i na razvoju nuklearne energije. Podsećanja radi, u maju 2021. kineski predsednik Si Đinping i Vladimir Putin inicirali su ono što se tada u medijima opisivalo kao revolucionarni događaj – gradnja dveju zajedničkih nuklearnih elektrana u Kini. Poslednjih meseci Kina kupuje i sve više ruskog uglja, koji je i dalje neprevladan energent u toj zemlji, a sada iz Rusije stiže i s posebnim popustom za istočne prijatelje.
B92.
