Poznati interpretator narodne muzike više od godinu dana leči se od karcinoma pluća, a sada se oslonio u potpunosti na dostignuća savremene medicine i uskoro počinje sa imunoterapijom.
– Pre nekog vremena sam se vratio iz Turske gde sam radio PET skener. Postoje promene na kostima, ali ja verujem i borim se. Uskoro ću put Beograda, na promociju mog novog albuma. Bezrezervno sam se oslonio na medicinu. Prijatelji i drugi ljudi dobre volje i namera, sa svih strana sveta mi savetuju razne stvari, ali ja sam ovako odlučio. Dobro je što sam psihički stabilan, „guram“ to koliko mogu. Svaki čovek koji je u ovoj situaciji, ponekad se oseća kao da ga „degažiraju“ poput lopte, ali mora se realno prihvatiti stanje i suočiti sa njim – priča Kalezić, uz motivacionu lekciju hrabrosti i životne volje.
– Nemam ja problem da o bolesti pričam. Ali, neke stvari su važnije, i trebalo bi da budu važnije od toga. Ja se bavim muzikom! To je moj život. I dok to budem mogao da radim i osećam, ja ću biti živ. Neće mi to odrediti bolest. Odrediće mi ono u šta jedino verujem celog svog života, a to je pesma, to je muzika – ne ostavlja prostor dilemama čovek koji je u istoriji muzike ostavio brojne hitove, one prave, izvan vremena. Svi do jednog govore o ljubavi.
Pred njim je izdavanje fantastičnog albuma. Otpevao je neke nestvarno lepe stihove, među kojima su i dela Vitomira Vita Nikolića i Alekse Šantića. Njima će svojim prepoznatljivim, toplim glasom udahnuti dušu i dati neki novi život u večnosti.
– Ovo nije samo priča o mojoj Ireni koja mi sada daje najveću snagu. To je jedna poštena, iskrena, ljudska, opšta priča o suštini, a to je ljubav. Nije tu bilo ni trunke želje da se Ona impresionira, niti bilo koji drugi čovek. Ispalo je, međutim, da je to jedna od najlepših interpretacija u mojoj karijeri. Ja to osećam duboko, nosim u sebi, to je deo mene. Naša ljubav koja je rasla i još uvek raste i u ovom iskušenju, naše priče pored kamina uz čašu vina, to je naše najveće bogatstvo. Deca su na drugim stranama sveta, svako dođe i ode… Šta bih ja sada radio da nemam nju, moju Irenu? – pita se ljudski, ali na sreću samo u teoriji.
Život je skup letova i padova, pa tako se i u pesmi koju ćemo, nadamo se, uskoro čuti i u etru, spominje upravo to. Ako i padnemo, uzletećemo ponovo jedino ako imamo sa kim. Svaka osoba, kaže Kalezić, zaslužuje da ima nekoga na koga može da se osloni i kada je lako, i kada je teško.
– Nije lako brinuti o čoveku koji boluje. Sve se to preživljava, trči i juri, birokratija je kod nas komplikovana i naporna, lekari, papiri… Nema kraja. Ako se nekome desi da ga partner napusti u bolesti, oni, u stvari nikada nisu ni bili pravi partneri. Ne može se ljubav, ako je prava, zaboraviti. Niti na neko dugme isključiti. Kako možete da prestanete da volite nekoga samo ako više ne može tako brzo da potrči na sto metara? Ljubav ili postoji, ili ne postoji. Došlo je neko vreme da pokažemo koliko valjamo, a koliko ne valjamo i kao pojedinci i kao narod. Ne treba nam niko drugi za to. Lažni moral vlada, on kod nas ne treba da se „zaliva“, uspeva i bez truda. Ljubav je jedina istina koja nas može održati ljudima – ispričao je pevač.
(Kurir.rs/eKlinika)
