Francuska želi stvaranje jednog sveobuhvatnog evropskog političkog foruma koji ne bi bio zamena ni za EU, ni za Savet Evrope, niti za Organizaciju za evropsku sigurnost i saradnju (OESS), ali bi omogućio izgradnju zajednice koja bi okupljala sve evropske države, bez obzira na njihov status u EU ili odnose s Evropskom unijom.
Tu je ideju pre mesec dana prvi put izneo predsednik ove države Emanuel Makron, a o njoj će se raspravljati na sledećem sastanku Evropskog veća 23. i 24. juna u Briselu. Zanimljivo je da je o papiru počelo da se raspravlja samo par dana pre objavljivanja mišljenja Evropske komisije o davanju statusa kandidata za Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju, piše Jutarnji list.
Očekuje se da će Komisija preporučiti davanje statusa kandidata za Ukrajinu, verovatno i za Moldaviju, a neizvesno je kako će se odraziti na Gruziji. Iako u EU kažu da su nakon prijavljivanja ovih država za članstvo o EU “sledili uobičajenu postojeću proceduru”, jasno je da se sve odvijalo znatno brže i da se radi o političkim motivima, a manje o ispunjavanju stvarnih kriterijuma za članstvo. Ali, ionako proces proširenja zavisi pre svega od političke volje, a nakon toga od ispunjenja formalnih uslova.
Potrebno dodatno vreme
U Francuskom non-pejperu se navodi da se od Saveta Evrope, koji se sastaje za nedelju dana u Briselu, očekuje odluka o prijavi Ukrajine za članstvo, ali i upozorava na dugo trajanje procesa pa predlažu da se još ove godine stvori evropska politička zajednica.
“Koji god nivo da postignemo na ovom Savetu Evrope, politika proširenja, zbog zahteva za neophodne reforme za pridruživanje Evropskoj uniji, i trajanja koje nužno sledi, ne nudi danas neophodni politički okvir za odgovor na hitne istorijske i geopolitičke potrebe koje proizlaze iz rata protiv Ukrajine i za gradnju političkog strukturiranja našeg evropskog kontinenta”, piše u tom francuskom papiru, prenosi Jutarnji.
Upravo ta dugotrajnost procesa je poslužila Francuskoj kao argument za predlog o stvaranju evropske političke zajednice, u kojoj bi bile sve zemlje koje su spremne da dele zajedničke demokratske vrednosti i prineti zajedničkoj sigurnosti, stabilnosti i prosperitetu Evrope. Zajednica bi bila otvorena za sve evropske zemlje, bez obzira na to jesu li članice EU i bez obzira na to kakve odnose imaju s Evropskom unijom. Bilo onih koje žele biti članice, one koje to ne žele ili su je napustili, ili su povezane s EU samo ekonomskim sporazumima.
Države na koje se misli pri raspravama o ovom francuskom planu jesu zemlje Zapadnog Balkana i one iz istočnog partnerstva, ali i Velika Britanija, koja je napustila Evropsku uniju.
Slična Mišelova ideja
Ova zajednica bi imala format “blage pravne strukture” s ovlašćenjima donošenja odluka, ali uz poštovanje autonomije EU u odlučivanju. Sastanci u okviru takve zajednice bili bi redovni, nekoliko puta godišnje i to i na nivou šefova država ili vlada i na nivou ministara.
Sličnu ideju je izneo i predsednik Saveta Evrope Šarl Mišel. On ju je nazvao nešto drugačije – evropska geopolitička zajednica. Kako je Mišel izuzetno blizak Makronu, očigledno se radi o istoj stvari, pa će to biti i jedna od ključnih tema zasedanja Evropskog veća krajem sledeće nedelje.
Kada je Makron izneo prvi put ideju o evropskoj političkoj zajednici, s obzirom na to da se on dokazao kao skeptičan prema procesu proširenja EU, mnogi se bili sumnjičavi. No u ovom neobavezujućem papiru stoji da će stvaranje ove zajednici pomoći, a ne sprečiti integraciju u EU za one države koje to žele.
“Evropska politička zajednica neće biti alternativa članstva u Evropskoj uniji i neće biti zamena za proces proširenja. Za evropske države koje žele da uđu u EU će naprotiv biti prilika za jačanje veza s EU zemljama članicama i pre članstva, i političkih i učestvovanjem u određenim politikama EU, uključujući i postupnu integraciju, kada je to prikladno, u evropsko unuttrašnje tržište”, piše u francuskom non-pejperu.
B92.
