Čak je taj rizik najveći u istoriji, navodi stokholmski Međunarodni institut za istraživanje mira (SIPRI).
“Ruska invazija na Ukrajinu i zapadna podrška Kijevu povećala je tenzije između devet nuklearnih sila”, naveo je SIPRI, prenosi Rojters.
Iako je broj nuklearnog oružja blago opao između januara 2021. i januara 2022. godine, SIPRI navodi da, ukoliko ne dodje do momentalne akcije kod nuklearnih sila, uskoro bi moglo da dođe do unapredjivanja bojevih glava.
“Sve nukelarne sile pojačavaju, unapređuju njihov arsenal i većina zaoštrava nuklearnu retoriku i ulogu koju nuklearna oružja imaju u njihovim vojnim strategijama. Ovo je veoma zabrinjavajući trend”, kazao je direktor SIPRI Vilfred Van.
Iz švedskog instituta navode da je broj nuklearnih bojevih glava pao na 12.705 u januaru 2022. godine, u odnosu na 13.080 u januaru 2021. godine. Oko 3.732 nuklearnih bojevih glava spremno je za upotrebu na projektilima i avionima, a oko 2.000, od čega gotovo sve pripadaju Rusiji ili SAD, u stanju su visoke pripravnosti.
