Prema istraživanju hamburške fondacije BAT (British American Tobacco), 55 odsto ispitanika priznaje da je “više nego što bi trebalo” zavisno od društvenih mreža. U starosnoj grupi 18-34, taj procenat je 75 odsto, kod starijih od 55 – 55 procenata.
Više od polovine, 57 odsto, je navelo da želi više prostora, na primer u tržnim centrima i restoranima, bez interneta i telefona, ocenjujući da bi to i njima i sagovornicima pomoglo da se fokusiraju na ono što rade.
Istraživanje je, međutim, i tu ukazalo na generacijsku razliku, jer zone bez intereneta želi jedva polovina onih između 18 i 24 godine i samaca do 49 godina starosti. Među starijima od 66, to želi dvoje od troje stanovnika Nemačke.
“Ljudi lajkove, komentare i reakcije na sopstvene objave doživljavaju kao neku vrstu nagrade,” kaže direktor naučnog odeljenja fondacije, profesor Ulrih Rajnhart (Ulrich Reinhard).
Za taj osećaj, mnogi su spremni da stvarni život prošire na društvene mreže i tamo ga neguju. “To ne samo da zahteva vremena i nerava, nego može da izazove nezadovoljstvo i stres,” navodi Rajnhart.
Mnogi od ljudi u društvu očekuju da daju i pruže punu pažnju i ne žele stalnu distrakciju. Ponegde je to prepoznato, pa tako neki ugostitelji u SAD, Velikoj Britaniji i Australiji odobravaju popust gostima koji osoblju predaju svoje mobilne uređaje.
Rajnhart kaže da slične akcije uskoro očekuje i u Nemačkoj.
