Medveđe grožđe, poznatije kao uva, uglavnom je polegnuti grm obrastao jajastim, čvrstim i kožastim listovima dužine 2 do 3 mm. Cvetovi bele ili svetloružičaste boje, a oblik im je zvonast. Raste po suvim, retkim, peščanim ili kamenitim borovim i drugim crnogoričnim šumama, među grmljem po sunčanim obroncima i po planinskim pašnjacima Balkanskog poluostrva, naročito u zapadnim delovima.
Biljka bogata arbutozidom
Cveta od aprila do jula, u zavisnosti od nadmorske visine na kojoj raste. Plod je mala, crvena jednosemena bobica koja sazreva u jesen. Plodovi su jestivi, ali bezukusni, pa ih više preferiraju ptice i druge divlje životinje. Uva se uglavnom razmnožava vrežama, a nešto manje semenom.
List se bere u proleće kad je biljka u cvetu. Najbolji je mlad list sa zelenih grančica. U proleće braon list ima najblagotvornija dejstva, jer tada ima najviše arbutozida. Listovi su neprijatnog, oporog i nagorkog ukusa.
Za šta je dobar čaj od uve?
Od davnina je ova biljka korišćena za lečenje bolesti bubrega, bešike i mokraćnih kanala. NJena lekovita svojstva baziraju se na prisustvu 5-11% glikozida arbutina u ćelijskom soku. Zahvaljujući njemu, uva ima diuretičko dejstvo. Tokom izlučivanja arbutin ima antiseptički uticaj na mokraćnu sluznicu. Druge hemijske materije koje se nalaze u listovima su: metilarbutin, glukozid erikolin, galna kiselina, elaginska kiselina.
Uva pomaže u smanjenju preteranog nakupljanja mokraćne kiseline i bolova kod kamenja u bubrezima. Listovi su bogati taninima i nekad su se koristili za farbanje odeće i kože.
Pri korišćenju preparata od uve potrebno je pripaziti da lekovi i dodaci ishrani nemaju kiseli uticaj na urin. To su na primer: vitamin C, sok od brusnice, sok od narandže i drugih agruma. Preparati od te biljke mogu da nadraže bubrege i sluzokožu, pa se nikako ne bi trebali koristiti tokom dužeg vremenskog perioda, a trudnice bi ih trebale izbegavati. Takođe, preparati od uve se ne preporučuju ni deci mlađoj od 12 godina.
