“Ne možemo više da trpimo ovu situaciju. Ovo je bila čista i jasna pretnja na koju je trebalo odgovoriti. Pokrećemo ovo pitanje u svim telima NATO i EU i raditi na podizanju pripravnosti da se takve letelice neutrališu na bezbednom mestu, a ne da padnu na gusto naseljeni deo prestonice”, rekao je Plenković.
Rang nabavke aviona Premijer je najavio i da će Hrvatska dalje ulagati u svoju protivvazdušnu odbranu, dodavši izuzetno važnu rečenicu: “Dok se to ne reši razgovaraćemo sa saveznicima da nam pomognu da zaštitimo hrvatsko nebo”.
Za nabavku adekvatnog protivvazdušnog sistema srednjeg dometa potrebno je više godina i velika izdvajanja u asortimanu nabavke borbenih aviona. Hrvatska trenutno nema protivvazdušnu odbranu srednjeg dometa, pa cje treba graditi od nule. Stoga je logično pokušati sa saveznicima da se dogovorimo o protivvazdušnoj podršci, koja bi podrazumevala razmeštanje najmanje jednog bataljona protivvazdušnog sistema na teritoriji Hrvatske do konačnog rešenja ovog problema.
Kako nezvanično prenose hrvatski mediji, delegacija Ministarstva odbrane sledeće nedelje kreće u Vašington kako bi sa američkim partnerima razgovarala o mogućnosti da američka vojska privremeno rasporedi svoj protivvazdušni sistem u Hrvatskoj. Ministar odbrane Mario Banožić je u četvrtak, odgovarajući na pitanje Jutarnjeg lista da li se sa saveznicima razgovara o pomoći u tom segmentu, najavio razgovore na tu temu u Vašingtonu sledeće nedelje. Prema rečima sagovornika, biće reči i o sistemu Patriot. To je sistem koji je američka vojska nedavno postavila u Poljskoj kao deo odbrane NATO-a. Ovi američki sistemi se nalaze u Nemačkoj, odakle ih američka vojska raspoređuje širom Evrope. Sistem Patriot ima multifunkcionalni radar koji istovremeno vrši nadzor vazdušnog prostora, otkriva i prati ciljeve i raketne projektile, obeležava ciljeve i predaje komande za navođenje projektila.
Poseduje i četvorocevni kontejner za transport, skladištenje i lansiranje projektila. Ukupna masa rakete je 1000 kg, a sa kontejnerom 1600 kg. Projektil se sastoji od balističke kapice, sistema za navođenje, bojeve glave, pogonske grupe i upravljačkog sistema. Bojeva glava je teška od 70 do 80 kg, a može biti klasična ili nuklearna. Operativni domet rakete je od 70 do 160 kilometara, u zavisnosti od vrste rakete koja se koristi.
To je izuzetno skupo vojno oruđe. Poljska je, na primer, kupila ovaj sistem još 2015. godine, koji je uključivao dva bataljona Patriots sa sistemom IBCS i rakete PAC-3 MSE. Vrednost kupovine bila je oko 4,57 milijardi dolara. Dve godine kasnije i Rumunija je kupila ovaj protivvazdušni sistem sa 224 projektila. Ukupna vrednost ugovora bila je 4,64 milijarde. Američka vojska je prošle godine isporučila ovaj sistem bazi Zemunik u okviru vojne vežbe Astral Knight 21.
Jeftinije rešenje
Mnogi stručnjaci zagovaraju kupovinu norveškog NASAMS sistema kao trajnog i pristupačnog rešenja za hrvatsku protivvazdušnu odbranu srednjeg dometa. Reč je o sistemu koji ima integrisani radar MPK-64 Sentinel sa dometom od 75 km i istovremeno prati 54 cilja. Koristi rakete AIM-120 AMRAAM sa autonomnim sistemom upravljanja.
Rakete imaju horizontalni domet do 30 km. Može da gađa ciljeve maksimalnom brzinom do 1000 m/s, dok je brzina rakete 1020 m/s. Ovaj sistem koriste Španija, SAD, Holandija, Finska.
Rafalej nezaštićen
Hrvatska je 2016. izrazila interesovanje za kupovinu ovog polovnog sistema, ali je odustala zbog nedostatka novca. Prema procenama, nabavka NASAMS bi mogla da se realizuje za oko dve godine.
Sistem protivvazdušne odbrane srednjeg dometa ključna je komponenta zaštite hrvatskog vazdušnog prostora. Bez ovog sistema, borbeni avioni Rafale su nedovoljni i ogoljeni su i nezaštićeni od neprijateljskih udara. Samo u zajedničkom delovanju protivvazdušnog raketnog sistema, borbenih aviona i sistema za osmatranje PVO ispunjava svoju potpunu namenu.
Izvor: B92
