Tim je takođe identifikovao poseban oblik gena koji se odnosi na antitela koji predviđa, na nivou populacije, da li će pojačavanje proizvodnje više antitela biti efikasno za povećanje urođenih imunih odgovora.
Studija je istraživala kako ljudi mogu drugačije da reaguju na konvencionalno pojačavanje, koje ponovo izlaže imuni sistem virusu (ili nekom njegovom delu) kako bi se povećala koncentracija antitela.
Međutim, kod nekih ljudi povećanje koncentracije antitela možda nije toliko važno, jer njihovi geni kodiraju imunološke receptore koji nisu tako dobri u vezivanju antitela – za njih se kaže da imaju niži afinitet.
Kao rezultat toga, osoba može da ima respektabilan broj antitela i još uvek ima slab imuni odgovor.
Dakle, jedan teoretski alternativni put za jačanje imuniteta mogao bi biti dizajniranje vakcina koje prilagođavaju strukturu antitela – čineći da se ta antitela zalepe za receptore imunoloških ćelija osobe.
Uzorci plazme učesnika u ispitivanju – u osnovi uzorci krvi minus crvena krvna zrnca – pokazali su količinu i vrstu antitela proizvedenih nakon vakcinacije.
Modeliranje je pokazalo da, u genu koji kodira specifičan tip antitela (IgG1), različite varijacije mogu da predvide koliko će efikasno pojačavanje za povećanje nivoa antitela biti u datoj populaciji, prenosi Tachnology.
Neke populacije u ispitivanju HIV-a pokazale su da povećanje nivoa antitela nije dovelo do promene u urođenim imunološkim funkcijama koje su bile procenjene.
