To se upravo i obistinilo, mada niko nije mogao da pretpostavi epilog, posebno ne ono što se desilo naknadno.
Kao što znamo, Maks Ferstapen je startovao s vodeće pozicije, dok mu je za vratom „disao“ Luis Hamilton. Holanđanin nije startovao najsjajnije, tako da je vozač Mercedesa uspeo da ga pretekne bez većih problema. Međutim, borba se nastavila, tako da je ubrzo došlo do prvog kontroverznog incidenta u trci.
Kako su krugovi proticali, činilo se da Luis Hamilton ima titulu u džepu, dok je Maks naučio bitnu lekciju, a to je da mora da popravi start. Međutim, na kraju se stvari nisu odigrale onako kako su svi očekivali. Ferstapen je pobedio pretekavši na stazi svog rivala i postavši svetski šampion.
Mercedes-AMG Petronas F1 tim je uložio dve žalbe na odluke koje je donela administracija trke. Nijedna nije prošla, što se i očekivalo, ali su „srebrne strele“ nastavile svoju kampanju, nameravajući da stvari isteraju na sudu. Međutim, na dan kada je održano FIA-ino gala veče u Parizu, Mercedes-AMG Petronas je odustao od postupka, o čemu smo pisali.
Jedno je sigurno, a to je da direkcija trke i FIA vrlo dobro poznaju sopstvena pravila, kao i ljudi koji ih prate. Kada neko ne poštuje pravila, slede kazne, a čini se da to ovoga puta nije bio slučaj. Mnogi su razočarani što je finalna trka sezone završena na ovaj način, posebno navijači Luisa Hamiltona, ali ne može se poreći da smo uživali u vožnji najboljih trkača na svetu. Ipak, neke stvari treba izdvojiti u čitavoj priči.
Na prvom mestu, Luis Hamilton je pokazao da ima prednost po pitanju iskustva u odnosu na Maksa Ferstapena. To se upravo reflektovalo u boljem startu, kao i boljem čuvanju pneumatika. Ipak, njegov tim je napravio proračun da bi izgubio vreme i poziciju da je otišao po sveže gume, što se na kraju pokazalo pogrešnim, i to veoma pogrešnim.
Mada Hamiltonovi navijači smatraju da je sve nameštaljka i da je on „morao“ da izgubi, baveći se uglavnom nesuvislim teorijama zavere, činjenica je da su „srebrne strele“ bile previše samouverene i da ih je ta arogancija koštala Hamiltonove titule. Ubedljivo vođstvo tokom 99% trke nije garant za pobedu, jer ona nije završena dok se ne odvoza i preostali 1%. Ovo je lekcija koju je Mercedes naučio na teži način.
Neki smatraju da se „nivo sreće“ podiže vrednim radom, ali talenat uz vredan rad ne predstavlja uvek dobitnu formulu, jer postoje nepredviđene okolnosti i događaji koji predstavljaju čist faktor sreće, a na njih se ne može uticati. U Luisovom slučaju, on je imao sreće što su njegove gume, koje su eksploatisane 43 kruga, izdržale torturu a da nisu pukle ili se oštetile, ali mu je s druge strane nedostajalo sreće da liniju cilja pređe kao prvi. Da li je mogao da pobedi? Pa, naravno da je mogao.
Hamilton je na kraju smogao snage da čestita svom rivalu i njegovom ocu Josu. Stariji Hamilton, ujedno i Luisov bivši menadžer, uradio je istu stvar. Na kraju, Mercedes-AMG F1 tim je čestitao Maksu na vožnji tokom čitave godine i pobedi u odlučujućoj trci.
Mada nisu bili zadovoljni rezultatom, Luis posebno, kao i njegov tim, dostojanstveno su čestitali pobedniku. Hamilton je to uradio bez bilo kakvih dvosmislenih komplimenata, uvreda ili bilo čega sličnog. To je možda razlog što je proizveden u viteza ove nedelje.
Ovo je druga životna pouka koja može da se nauči iz ove trke: i kroz pobedu i poraz može da se prođe s dostojanstvom i poštovanjem prema protivniku i bez kajanja. Znajući kako treba da se ponašate nakon pobede ili poraza, determiniše i neke druge stvare u životu, a Luis se na tom planu pokazao kao istinski šampion.
U međuvremenu, postoje i lekcije koje mogu da se nauče iz Maksove priče. Mada je lepo biti „buntovnik“ i mladi lav, Holanđanin mora da napravi iskorak od svoje „Mad Max“ reputacije. To znači da ne sme da gubi kontrolu kako van staze tako i na njoj. Mada je bespogovorno brz i talentovan, od sada mora da se ponaša kao pravi šampion Formule 1. Drugim rečima, Ferstapen ima naporan zadatak da se ponovo dokaže, revidira svoj imidž i istakne činjenicu da osvojena titula nije plod sreće.
Mada mu je upravo ta sreća pomogla da postane šampion, Maks je izuzetno talentovan i vredan momak. Do tolikih pobeda ne može da se dođe čisto uz pomoć Fortune. Holanđanin je uspeo da se nosi s najuspešnijim F1 vozačem svih vremena, i što je možda još važnije, najdominantnijim bolidom u istoriji Formule 1. Ne zaboravimo da je Maks 12 godina mlađi od Hamiltona.
Bilo bi pošteno reći da Maks Ferstapen mora još dosta da radi na sebi, posebno što se tiče stvari koje nisu vezane za vožnju. Ipak, pre nego što ga iskritikujemo zbog prethodnih incidenata, zapitajmo se kako smo se sami ponašali u njegovim godinama i zamislimo kakvi bismo bili da nam je otac vozio preko 100 trka u „najbržem cirkusu na svetu“. I još nešto, setimo se Hamiltona u jednom periodu karijere, kada je bio žestoko na udaru britanske štampe zbog neprimerenog ponašanja.
Svaka iskrena osoba bi rekla da bi takvo iskustvo podiglo njeno samopouzdanje do nivoa koji bi nekima mogao zasmetati. Nažalost, ovo se često dešava kada dete neke poznate osobe započne karijeru u istoj oblasti kao i njegovi roditelji. Šta se zatim dešava? Ako dete ne uspe da nadmaši uspehe roditelja, ostaje u njihovoj senci, što neminovno dovodi do čitavog niza (ličnih) problema.
Još jedna životna pouka koja može da se izvuče iz ovog događaja je fanatična podrška jednom ili drugom timu ili sportisti, čemu svedočimo na internetu. Međutim, rasprave i svađe nikome ne donose dobro, a i teško da ima besmislenije potrošenog vremena, nevezano za sport koji pratite.
Ono što je dobro u našem slučaju je što će sledeće godine doći do promene konfiguracije F1 bolida, što znači da timovi, pa i vozači, započinju sve od „praznog lista papira“ na planu dizajna, upravljivosti bolida i iskustva s novim vozilom.
Ako oba vodeća tima, Mercedes-AMG i Red Bull, uspeju da razviju pouzdane automobile za sledeću sezonu, Luis i Maks će imati još jednu šansu da se bore za titulu, mada se nadamo da će situacija biti izjednačenija i da će se neka druga imena uključiti u borbu za naslov.
Vrelegume.