U sezoni koja počinje, ne računajući Crvenu zvezdu, nastupiće jedan fudbalski tim iz Srbije, ukupno 12 predstavnika – jedanaestorica košarkaša i jedan trener (Aleksandar Đorđević).
Mnogi među njima biće lideri ili među nosiocima svojih timova, neki će biti značajni u rotaciji, a neki tek treba da se izbore za ulogu u timovima.
Stefan Peno (Alba)
Svojevremeno je gromoglasno najavljivan, sa 14 godina otišao je u mlađe kategorije Barselone, ali zasad mu je karijera daleko od onoga što se najavljivalo. Veliki deo uzroka leži i u čestim povredama, a u junu prošle godine zaigrao je prvi put posle 16 meseci pauze.
Prvo kolo, četvrtak:
Monako – Panatinaikos, od 19.00
Makabi – Bajern, od 20.05
Armani – CSKA, od 20.30
Real Madrid – Efes, od 20.45
petak:
Uniks – Zenit, od 18.00
Fenerbahče – Crvena zvezda, od 19.45
Asvel – Žalgiris, od 20.00
Olimpijakos – Baskonija, od 20.00
Barselona – Alba, od 21.00
Prošlu sezonu proveo je na pozajmici u Vehti, a 24-godišnji plejmejker je na 32 utakmice prosečno beležio 5,3 poena, uz samo 32 posto šuta iz igre, zatim 2 skoka i 4,3 asistencije.
Bila je to sezona rehabilitacije za Pena, kojem ugovor s Albom ističe na kraju ove sezone. U Albi je Aita Garsiju Renesesa nasledio pomoćnik Izrael Gonzales, koji takođe dobro poznaje 198 cm visokog Pena.
Videćemo hoće li srpski organizator igre uspeti da se izbori za značajnije minute. Iz sadašnje perspektive, to deluje malo verovatno – Maodo Lo je zakucan na mestu startnog pleja, a tu je i Tamir Blat, koji je došao u Berlin posle tri sezone u Hapoel Jerusalimu.
Vasilije Micić (Anadolu Efes)
MVP ligaškog dela sezone. MVP fajnal-fora. Šampion Evrope. Delovalo je da je NBA liga skoro siguran sledeći korak u karijeri Vasilija Micića, ali tako je delovalo samo kratko, jer je i njegov agent Miško Ražnatović vrlo brzo to demantovao kao sigurnu stvar.
Rezon 27-godišnjeg momka iz Kraljeva i te kako je razumljiv – dugo je lovio, dokazivao se, tražio sledeći stepenik, a sada je promenio razmišljanje. Odbio je CSKA, odbio je Oklahoma Siti Tander. U Istanbulu je svoj na svome, trener Ataman mu veruje, saigrači mu veruju, a Micićevom trenutnom mentalnom sklopu to prija.
Uzevši to u obzir, ne bi trebalo da bude nikakvog pada, naprotiv, od Micića se očekuje da i ove sezone bude jedan od najboljih igrača Evrope. Sigurno je dobro promislio o svom izboru i Vasa sebe najbolje poznaje, mada će sigurno mnogi komentarisati da je „bilo vreme da ode“.
Da li je doneo ispravnu odluku, pokazaće vreme.
Filip Petrušev (Anadolu Efes)
Jedina bitna promena u sastavu aktuelnog prvaka Evrope jeste odlazak Sertača Šanlija u Barselonu, i dolazak Filipa Petruševa iz Mege.
Petrušev, dvostruki evropski šampion do 18 godina, biran je NBA draftu sa 50. pozicije, ali nije završio u timu Filadelfija Seventisiksersa. Očekivalo se da 21-godišnji centar bude biran i ranije, a to što je potpisao samo jednogodišnji ugovor s Efesom ilustruje njegovu nameru da što pre ode u NBA, kao njegov doskorašnji saigrač Marko Simonović, koji će zaigrati za Čikago Bulse.
Prošle sezone je Petrušev bio najkorisniji igrač ABA lige sa prosečno 23,7 poena (58 posto iz igre), 7,6 skokova i 1,6 asistencija.
Fizički je Petrušev i te kako spreman za obračune na elitnom nivou, tokom prošle sezone ispravljao je i propuste u odbrani, u čemu mu pomaže to što odlično čita igru. Napadački je raznovrstan – može da napadne leđima i licem ka košu, iz rola, a sve je komforniji i u šutu za tri poena.
Dobro trči, pa bi trebalo da se uklopi u Efesov stil igre, a komplementaran je sa Brajantom Danstonom, koji je defanzivni stub i u 36. godini. Na petici konkuriše i Tibor Plajs, koji po pravilu ima svoje minute za brzi napadački učinak, a po potrebi će se Singlton spuštati na pet – Petrušev će želeti da tu potrebu eliminiše.
Danilo Anđušić (Monako)
U situacijama kada je glavni igrač ili jedan od glavnih igrača, Danilo Anđušić daje mnogo. To je potvrdio u Valjadolidu, u Parmi, a i prethodne dve sezone u Burgu.
Bio je najbolji strelac francuskog šampionata, a i najzaslužniji za to što je njegov tim igrao u top 16 fazi Evrokupa – u EK je na 15 utakmica u proseku imao 17,4 poena, 2,4 skoka i 3,1 asistenciju.
Tako je 30-godišnji bek izborio još jednu priliku na elitnom nivou. U Uniksu se nije najbolje snašao kod Jevgenija Pašutina, tačnije nije dobio željenu minutažu i ulogu, a sada će ponovo igrati u Evroligi, sada u Monaku kod Zvezdana Mitrovića.
U Kneževini je nedavno odjeknula bomba u vidu potpisa Majka Džejmsa. Amerikanac je i u CSKA najviše držao loptu, a nema sumnje da će to biti slučaj i u Monaku, što će ograničiti prilike za druge. Nije Monako ipak samo Džejms, direktna konkurencija Anđušiću je Rob Grej, koji je blistao prošle godine u Evrokupu, naročito u finalnoj seriji sa Uniksom.
Neće biti lako Anđušiću da se izbori za konstantne minute, ali sezona je duga, i trebalo bi da dobije dovoljno prostora da se pokaže – uz ogromno samopouzdanje sa kojim trenutno igra, to će biti dovoljno.
Vanja Marinković (Baskonija)
U novembru prošle godine je doživeo težu povredu šake i odsustvovao je tri meseca, ali Vanja Marinković je u dresu Valensije ipak sakupio 15 utakmica u Evroligi prošle sezone – prosek od 6,3 poena (44,8 posto iz igre) i 1,3 skoka.
U ACB ligi je nekadašnji bek Partizana imao 8,5 poena po utakmici, uz 47 posto šuta za tri poena. Spekulisalo se o njegovom povratku među crno-bele, a umesto toga je otišao kod Duška Ivanovića u Baskoniju i potpisao trogodišnji ugovor.
Rano je dobio priliku u Partizanu, pa se mnogima čini da Marinković ima i više godina nego što je to slučaj – u januaru je napunio 24. Baskonija ima novi tim, prevashodno novu spoljnu liniju, a očekuje se da uloga Marinkovića bude slična kao u Valensiji – šut je taj koji će ga držati na terenu ili neće.
U prve tri utakmice Endesa lige dobio je minute, ali je pogodio samo jednu od deset trojki. Rokas Gidraitis se trenutno muči sa povredom i sada je prilika za Marinkovića da se dodatno nametne.
Nikola Milutinov (CSKA)
Nije mali broj onih koji tvrde da je za CSKA skuplja i važnija bila povreda Nikole Milutinova od odlaska Majka Džejmsa.
Krajem januara je 26-godišnji centar povredio rame i odsustvovao je do kraja sezone, a dotad je bio skakački superioran, naročito u ofanzivnom skoku. Na 20 utakmica u elitnom takmičenju prethodne sezone, Milutinov je imao 9,8 poena i 8,6 skokova, i uz to je bio defanzivno važan za trenera Itudisa.
Ni sada Moskovljani nemaju bogzna kakvu sigurnosnu mrežu u slučaju da se Milutinovu nešto dogodi – rezervni centar je Majkl Erik, a tu su i smol-bol petorke. Na kratke staze može i tako, ali za najviši domet, tj. za titulu, Armejcima je neophodan Milutinov.
Ako bude zdrav, Nikola će nastaviti tamo gde je stao prošle sezone.
Vladimir Lučić (Bajern Minhen)
Prošle sezone je Bajern bio najprijatnije iznenađenje sezone, lopta je delila tim Andree Trinkijerija od fajnal-fora, a među najzaslužnijima za to bio je Vladimir Lučič.
Igrač Lučićevih karakteristika san je svakog trenera, dobrodošao u svakom timu – atletski impresivan, hrabar u presudnim momentima, a uz to i radan i borben na oba kraja terena.
Sve dobro što 32-godišnji Lučić radi košarkaški i karakterno prošle sezone je do kraja sazrelo i rezultovalo verovatno najboljom sezonom u njegovoj karijeri – 13,6 poena (58,7 posto za dva, 44,1 posto za tri), 4,8 skokova i 1,4 asistencije.
Bavarci će teško ponoviti uspehe iz prošle sezone, ali kada čovek pomisli kakve su im šanse davane pred start prošle, ništa nije nemoguće… Trinkijerijev tim je ratnički i disciplinovan, sa jasnim sistemom i zadacima pred očima, a Lučić je personifikacija takve ekipe.
Ognjen Jaramaz (Bajern Minhen)
Potencijal je oduvek bio tu, a polako i sigurno ga je Ognjen Jaramaz pretočio u kvalitet. U Partizanu je dobio potrebno samopouzdanje i slobodu, a s vremenom donosi bolje odluke.
Potpisao je Jaramaz trogodišnji ugovor sa Bajernom iz Minhena, pa će ponovo sarađivati sa Andreom Trinkijerijem, kod kojeg je prvobitno i eksplodirao u crno-belom dresu.
U Bajernu igra i Aleksa Vučetić, plejmejker visok 194 cm rođen 2004. godine. U prethodnoj sezoni igrao je za rezervni tim Bajerna u trećem rangu takmičenja (11 poena po utakmici). Videćemo hoće li se „skidati“ i za prvi tim ove sezone.
Jaramaz je visok 193 cm, ima 26 godina, i pravo je vreme za skok na evroligaški nivo. Osim trenera kojeg dobro poznaje, u Minhenu ga čeka i SFRJ kolonija – Lučić, Radošević, Šiško, Đedović – pa prilagođavanje ne bi trebalo da bude problem.
Konkurencija na pozicijama jedan i dva je žestoka, počev od Korija Voldena i Vejler-Baba do Đedovića i Šiška, šutera Obsta… Ipak, Jaramaz će se verovatno izboriti za svoje mesto, a i mentalitetom se uklapa u ono što Trinkijeri želi.
Marko Gudurić (Fenerbahče)
Nije slučajno to što se preporod Fenerbahčea prošle sezone poklopio upravo sa povratkom Marka Gudurića.
Leta 2019. godine – na iznenađenje mnogih, donekle i na svoje sopstveno – Gudurić je završio u NBA ligi. Nikada nije bio jedan od igrača koji su po svaku cenu želeli u NBA, to je često i isticao, ali izazov je bio preveliki, prilika se ukazala. Stilom igre se nekadašnji bek Crvene zvezde ipak nije uklapao, a nije bilo dovoljno vremena i prostora da počne drugačije da razmišlja.
Period u Grizlisima bio je vredno iskustvo, ali Gudurić se ipak vratio u košarku i mentalitet koji više prijaju njegovoj igri i njegovom karakteru. De Kolo i on sada su spolja dobili veliku pomoć u Pjeriji Henriju, dole gospodari Jan Veseli, pa je Fener pod vođstvom Aleksandra Đorđevića viđen u plej-ofu.
Prošle sezone je Gudurić prosečno beležio 12,2 poena (48,9 posto za dva, 41,7 posto za tri), 2,7 skokova i 2,3 asistencije. Slični brojevi očekuju se i ove godine – Marko je već dovoljno iskusan, fizički u zenitu, i ako Fener timski bude funkcionisao, možda nas čeka i najbolja sezona Gudurićeve karijere.
Nemanja Nedović (Panatinaikos)
Prošle sezone se mučio sa povredom, što nažalost nije prvi put, zatim i sa virusom korona – pre desetak dana, Nemanja Nedović odigrao je prvu utakmicu posle 156 dana pauze.
U 25 evroligaških mečeva prošle sezone, Nedović je imao 16 poena po utakmici (51,2 posto za dva, 37 posto za tri), uz 1,9 skokova i 3,7 asistencija. PAO je dobro započeo novu sezonu, trofejom u Superkupu Grčke, ali u Evroligi su daleko od prvog kruga favorita i svoju priliku vrebaće iz drugog plana.
Kada dođo do prave forme, očekuje se da Nedović opet bude vođa tima, kao što je bio i prošle godine, i kao što je na primer bio u Unikahi u sezoni 2017/2018, jedno vreme i u Armaniju.
Prostora će sigurno biti, a na Nedoviću je da bude spreman i da pokuša da odvede svoj tim do plej-ofa.
Tristan Vukčević (Real Madrid)
Usman Garuba je otišao u NBA ligu, u Hjuston Rokitse, ali je Pablo Laso još prošle sezone davao minute novom u nizu bisera koje Real Madrid gaji – u pitanju je Tristan Vukčević.
Tristan je sin Dušana Vukčevića, koji je takođe jednu sezonu karijere proveo u Real Madridu i koji je igrao za Srbiju i Crnu Goru na Evrobasketu 2005. godine.
Mlađi Vukčević visok je 213 cm, igra na poziciji četiri, a u martu je napunio 18 godina. Na startu nove sezone dobija šansu na kašičicu u ACB ligi (u proseku sedam minuta na tri utakmice), stigao je Laso i da se izviče na njega na tajm autu, ali sezona je tek počela.
Zasad je Vukčević uglavnom tu da širi odbranu preciznim šutom za tri poena, ali kako vreme odmiče i ako sve bude kako treba, videćemo na delu i druge Tristanove kvalitete. U perspektivi, možda značajan deo reprezentacije Srbije.
Aleksandar Đorđević (Fenerbahče)
Turbulentna sezona je iza Aleksandra Đorđevića u Virtusu. Dobio je otkaz usred sezone, onda ipak ostao do kraja – u Evrokupu nije ostvaren cilj jer nije obezbeđeno finale i plasman u Evroligu (bolji je bio Uniks), ali je zato Đorđević Bolonjezima doneo titulu prvaka Italije posle dvadeset godina čekanja, i to sa 4-0 u pobedama u finalu plej-ofa nad Armanijem.
Nedavno je Đorđević napunio 54 godine i vraća se u Evroligu prvi put od kraja marta 2018. godine, kada je dobio otkaz posle nepune dve sezone u Bajernu iz Minhena. Prethodno je jednu sezonu sedeo na klupi Panatinaikosa, a selektor Srbije bio je skoro šest godina, zaključno sa Svetskim prvenstvom 2019. godine.
Legenda srpske košarke sada u Feneru ima veoma dobre sastojke, a na njemu je da napravi pravu smešu i da Fener odvede do plej-ofa, potencijalno i do fajnal-fora.
