Do nezamenljivog člana najboljeg tima, a Saša Obradović mu je uzvratio sjajnim partijama, od Evropskog prvenstva 1995. godine, pre i posle koga ništa nije bilo isto pod srpskim obručima i u sportu.
Nekadašnji trofejni plejmejker i ništa manje uspešan trener, pogođen je odlaskom legende.
„Izgubili smo jednog od najboljih, ako ne i najboljeg. To je veliki udarac, ne samo za košarku na ovim prostorima, nego i mnogo šire. Bio je nešto posebno za tu zlatnu generaciju, koja se, posle sankcija, tako furiozno popela na najviši stepenik postolja za medalje,“ priča Obradović za Sport klub.
I njemu je veliki trener znao da pronađe ulogu po meri, da bi sve funkcionisalo kao šampionski sat.
„Bio je neprevaziđena trenerska i ljudska figura. Znao je da napravi balans autoriteta i kada je Željko Obradović nastavio njegov posao u nacionalnom timu. Uvek je bio tu za nacionalni tim, ulivao sigurnost, bez obzira na znanje Žoca. Kada god je bilo potrebno, bio je uz nas i za nas.“
Govoreći o klučnim profesionalnim osobinama, Obradović je nastavio:
„Duda je imao moć da motiviše, izvuče maksimum iz svakog od nas, ne samo na terenu. Pomagao je i u onim stvarima, koje nisu bile direktno košarkaške, u onome što se dešava u dubini svlačionice, daleko od javnosti, uspeha i medalja. Izuzetan karakter, harizmatičan, od onih koji, čini vam se, sve mogu da reše. Kao da za njega nije bilo prepreke. Najveći...“ tako ga se seća Saša Obradović.
Sportklub.
