Mozak kaže, racionalno, racionalno. Ali sve ustave padaju i kažete sebi, „još jedna pobeda, po svaku cenu”.
Vreme se zgusnulo, Njujork vibrira od strahovitih teniskih vibracija, pola veka istorije sabilo se u jedan dnevni, večernji peščanik koji će biti okrenut tako da svaki sekund bude dug kao čitava istorija.
Kao jedna blistava karijera, koja je stigla nadomak trenutka večnosti, kojoj je potreban samo taj, još jedan korak.
Jedan, ali velik, ogroman. Srećom, Novak nas je naučio da kroz turbulentni svet tenisa, prepun prepreka za njega, korača koracima od sedam milja.
Večeras, planeta tenis neće spavati. Ne može od tolikog adrenalina, od tolikog uzbuđenja.
Nemojte lagati sebe, nećete spavati ni vi tankih nerava i treperavog srca, nećete oka sklopiti u pokušaju da zaspite, igraćete i u snu svaki forhend i bekhend sa Novakom. Ustaćete iz postelja, igraće vam svaki damar!
Ne činite ludost, ne dozvolite sebi da prespavate istoriju. Uostalom, meč se i neće završiti tako kasno, tako da vaš san može da sačeka.
Tenis je duže od pola veka čekao na ovaj trenutak, na ovaj jedinstven izazov dosuđen od teniskih bogova samo retkima, najposebnijima u ovoj fenomenalnoj igri.
Ali ipak, ne smemo zaboraviti, šta god da bude rezultat večerašnje slavjanske bitke na američkom tlu – ovo je samo igra.
Novak će biti Novak, Novak će ostati naše srce i da ne prekorači tu magičnu liniju.
Volimo ga zbog toga ko je, šta je, i svega što je do sada uradio. Volećemo ga i posle ovoga.
Ali pogurajmo ga energijom svojih srca još koji metar, milimetar, preko te linije istorije. Potrebna mu je dodatna snaga, verujte da jeste.
Pričao bih i o finalu teniserki, o toj zori svetle budućnosti, o toj nevinoj dečijoj igri Eme Radukanu i Lejle Fernandes, koje su nam otškrinule vrata nekih novih finala, ali nije čas, ima vremena za decu.
Sada je vreme za igru sa istorijom, sa njenim zakonitostima, nepisanim i pisanim.
Rod Lejver, čovek koji je ono što Novak pokušava da ostvari, uradio poslednji put pre 52 godine, kada još nisam bio ni rođen, sedeće u svojoj Rolex loži na „Artur Ešu“ i gledati istoriju na delu, njeno stvaranje. Biće njen neposredni svedok.
Za „Raketu Roda“, bolje je da nađe neko fino, svečano odelo, neka spremi koju reč slave i hvale, biće mu potrebni na kraju, na ceremoniji dodele trofeja, nadajmo se!
Vidite kako se lepo zatvara krug. Sve je počelo 2021. u Melburnu kada su se Novak i Medvedev sastali u finalu.
Igra se 12. dana u mesecu. Za 21. Novakovu grend slem titulu. Za 21. pobedu u finalnim mečevima najvećih turnira. Igraju broj 1 i broj 2. O, bože, brojke se stvarno igraju sa nama!
Krug koji je počeo u Melburnu, zatvara se u Njujorku. Neka i rezultat bude isti, nećemo imati ništa protiv!
Možemo naširoko pričati o tome šta će Novaku biti potrebno da ostvari možda i najveću pobedu u svojoj karijeri, mada je to diskutabilno, jer je taj čovek kolekcionar neverovatnih trijumfa i svaki od njih ima nemerljivu vrednost.
Možemo reći da će ovo ili ono biti ključ da se dođe do uspeha, mogu to reći i ja, ali Novak najbolje zna šta je i koliko je potrebno.
Neverovatno je kakve je sve mentalne prepreke preskakao do sada, kakve je sve izazove uspevao da presloži i da iz svega izađe kao pobednik. Može li i ovaj najveći, još jedan? Može, naravno.
Ako ovo shvati kao još jednu igru tenisa, igru onoga u čemu je, ma šta ko drugi rekao, najbolji svih vremena.
Ma koliko da su im srcu draži Nadalovi udarci poput groma ili Federerove nesporne gracioznosti.
Njima sada preti da ostanu u Novakovoj senci, a setite se kako je bilo do pre samo jedne decenije. Kada su ga oni videli kao nekog ko je sa strane upao u njihovu, verovali su mnogi, večitu tenisku žurku.
U tome i jeste lepota tenisa – nikad ne možete sa sigurnošću da računate na nešto. Nema unapred odgledanog filma. On se pravi u datom trenutku, na terenu, kada se dva para očiju i dva srca suoče, kao što će ove večeri biti sa Novakovim i Danilovim.
Medvedev jeste izazov, istina je i da je izuzetan na ovoj vrsti podloge, da ima specifično neugodnu igru, nečitljivu, ukorenjenu u filozofiji fantastične odbrane i kontranapada, da nema predaje, nema odustajanja.
Ali nema za Novaka teniske enigme, šifre koju on ne može da razbije i rastavi na članove, milion puta je to dokazao do sada.
Večeras, biće to igra više matematike, igra posebne teniske trigonometrije. Između tri tačke, jedne sa tribina (Lejvera) koja će biti pasivni učesnik svega, i dve aktivne, Đokovića i Medvedeva.
Biće to igra kompjuterskih mozgova, koji će u vrelini trenutka u milisekundu preračunavati idealne putanje, uglove, kada da povuku paralelu, kada dijagonalu, kako da reše jednačinu sa više nepoznatih u taktičkom smislu.
Tenis je stvarno i matematika. I fizika. Tenis je i posebna nauka. A Novak najveći naučnik, među svima. GOAT.
Međutim i Novak ima veliko srce i ono, verujte, treperi više nego naša, jer je na njemu sav teret očekivanja.
Neko se plaši sagorevanja, i to je legitimna bojazan, ali sve dok je pored njega Marjan Vajda, Novakova „kanta leda“, koja će ga ohladiti do tog nivoa da u savršenoj temperaturi uđe u bitku nad bitkama, ne plašim se!
Njihov savez je nešto posebno i siguran sam da će i za ovaj završnji njujorški čin imati najbolji mogući odgovor.
Osluškivao sam pažljivo šta će reći uoči ovog časa neka zvučna žurnalistička imena sa one strane Atlantika, ali nekako su zatajili.
Tišina pred oluju, pred bitku. I njima je zastala reč u grlu pred trenutkom istine.
Neka su na sreću, imala taj osećaj, poput večitih romantika, Italijana da osete veličinu trenutka i kažu, „Nole, ovo je tvoja noć“.
Dabome, ovo je njegova noć. Njegova prilika da zasija punim sjajem i da taj sjaj ostane zapamćen za sva vremena.
Ja bih rekao, ovo je tvoj let, Novače. Tvoj let.
Poleti, srpski orlu, visoko, visoko. Raširi krila. Vini se u nebo iznad Kvinsa.
Autor: Zoran Kecman
B92.
