Naime, u intervjuu za Dojče vele upitana je zašto Levica važi za prijateljski nastrojenu prema Vladimiru Putinu, napravila je paralelu sa nekadašnjom SR Jugoslavijom.
“Velika je razlika da li imate simpatije prema nekome ili mislite da ne treba ići u vojnu eskalaciju protiv neke zemlje. Nisam imala nimalo simpatija za Miloševića, ali sam držala da je rat protiv Srbije pogrešan. To je razlika”, kazala je Visler.
Nemačko ministarstvo razvoja obustavilo je isplate prema Avganistanu, što bi trebalo da teško pogodi talibanski režim. Nemačka je, posle Sjedinjenih Država, bila najvažniji izvor razvojne pomoći za Avganistan. Samo za ovu godinu je bilo planirano 375 miliona evra za saradnju sa zvaničnim Kabulom, i još 75 miliona za projekte civilnog društva. Sada bi od svega trebalo da ostane samo humanitarna pomoć od 100miliona evra.
“Protivim se narativu da sada treba obustaviti kompletnu razvojnu pomoć”, kaže za DW Žanin Visler, jedna od dve nositeljke liste nemačke Levice na parlamentarnim izborima koji se održavaju kroz mesec dana.
“Radi se o ljudima koji sada pate pod talibanima, ali i užasnom humanitarnom situacijom u zemlji”, dodala je ona.
Visler je oštro kritikovala što su evakuacije iz Kabula počele prekasno.
“To je moralo da se obavi pre povlačenja (trupa) iz Avganistana. Mislim da imamo sramotan odnos prema lokalnom osoblju kad vidimo da je prvo iz Avganistana prebačeno 65.000 litara piva (koje nemačka vojska nije popila, prim. red.), ali da se na cedilu ostavljaju ljudi koji su radili za Bundesver i druge nemačke institucije, aktivisti za ljudska prava, borkinje za ženska prava…”, istakla je kandidatkinja Levice.
Visler, čijoj se stranci prema poslednjim anketama predviđa sedam odsto podrške građana, podseća da su u junu samo Levica i Zeleni u parlamentu glasali za evakuaciju ljudi iz Avganistana, dok ostali nisu. Umesto toga, dodaje Visler, ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer do zadnjeg trena je insistirao da se Avganistanci deportuju iz Nemačke.
Sve to zajedno je “ugrozilo ljudske živote”.
“Cela Savezna vlada – tu mislim i na kancelarku i na vicekancelara – svi nose odgovornost”, dodala je kopredsednica Levice.
Ona je optužila vladajuće Demohrišćane i Socijaldemokrate da su hteli da otežu stvar do izbora, kako usred kampanje ne bi morali da pričaju o migracijama.
I dalje protiv NATO
Premda je Levica izgubila nekoliko procenata podrške u odnosu na prethodne izbore, sve više deluje da bi mogla da se pita prilikom stvaranja iduće koalicione vlade. Ukoliko se održi trend, Socijaldemokrate i Zeleni bi mogli da formiraju koaliciju levog centra uz podršku ili Levice ili Liberala.
Tu se postavlja pitanje koliki je koalicioni potencijal Levice? Recimo, ta stranka se oduvek zalagala za izlazak Nemačke iz NATO i protiv svih vojnih intervencija.
Nedavno je za DW socijaldemokratski kandidat za kancelara i aktuelni vicekancelar Olaf Šolc rekao da je izrazito privržen nemačkom članstvu u NATO.
“Nakon katastrofe koju doživljavamo u Avganistanu, čini mi se da postoji jedna stranka koja nema mnogo razloga da menja svoje spoljnopolitičke pozicije, a to je stranka Levice”, kaže na to Visler.
“Bilo bi ispravnije da smo posle raspada Varšavskog pakta i završetka Hladnog rata zajedno videli da li možemo da stvorimo drukčiju međunarodnu bezbednosnu arhitekturu, koja bi uključila i Rusiju. To bi imalo više smisla”, dodaje Visler o načelnoj skepsi Levice prema NATO.
