Zvezda upekla, nesnosna žega ne jenjava, a termometar u gradovima širom Srbije već danima pokazuje više od trideset stepeni – u takvim uslovima “pakla na Zemlji” valjalo bi telo okrepiti i žeđ utoliti nekim hladnim napitkom, ali se postavlja pitanje kojim?
Mnogi se u tim trenucima opredeljuju za neprikosnovenu flašicu vode, ali postoje i oni koji biraju “alkohola poplavu” gde “malo viski, malo koka kolu”, smenjuju “so i tekila”, “votka i džin” ili pak omiljeno “boje zlatne piće to” – pivo.
Iako srce ište, mnoge muči nedoumica – koliko je zapravo dobro po čovekovo zdravlje da se po letnjoj vrelini rashlađuje alkoholnim pićem?
“Ono što je čašica žestokog pića, čaša za vino ili konzerva za pivo, to je ta granica koju nikada ne treba prelaziti, bilo da je leto ili zima – jednostavnije 25 grama alkohola”, govori za BBC na srpskom nutricionistkinja Jagoda Jorga.
Međutim, doktorka opšte prakse Vesna Marić smatra da osobe sa niskim pritiskom treba da budu još obazrivije ukoliko konzumiraju alkohol po toplom vremenu.
“Alkohol podstiče da se tečnost izbaci kroz mokraću, znoj i onda može da dođe do kolapsa usled pada pritiska zbog širenja krvnih sudova i manjka vode”, kaže Marić za BBC na srpskom.
“Mi volimo pivo i pivo voli nas”
Ljubav prema Zaječarskom pivu – jednom od simbola njegovog rodnog grada, kod Milana Jovanovića je konstantna, bezuslovna i celogodišnja.
U takvom zanosu i vrelom vremenu, prepričava, odjurio je do prodavnice da se rashladi jednim pivom u flaši od dva litra, ali ga je “pio mlako jer su isključili friz”.
“Bolje dva litra toplog piva nego litar hladne kole”, osmehujući se govori ovaj tridesetjednogodišnjak za BBC na srpskom, koji osećaj ispijanja piva na tropskoj vrelina opisuje kao “poljubac devojke”.
Kaže da je leti ovaj ječmeni napitak nesumnjivo njegovo piće, dok mu se zimi pridružuju crveno vino i rakija.
Tri flaše popularnog “zidarca” od pola litra su mu “merka”, ali kada se skupi dobro društvo “bude i pet, šest”.
“Evo, pijem već petnaestak godina i mislim da nikada nisam uzeo da popijem pivo sam – najbolje je u društvu”, zaključuje Jovanović.
U ovom piću po saharshim temperaturama u Beogradu uživa i Čedomir Petrović.
“Volim da popijem hladno, skoro pa ledeno pivo kada ovako udari sunce i kad deluje kao da je napolju neko uključio džinovski fen”, govori Beograđanin za BBC na srpskom.
Kako sunce počne polako da zalazi, tako se, kaže, “vraća u normalu”.
“Trudim se, naravno, da ne preteram sa količinom, jer to ipak ne prija organizmu”, navodi on.
Ne pije, naravno, samo alkohol kada je vruće, ističe Čedomir.
“Neki od sokova ili gaziranih pića često mi dobro dođu da se rashladim i, naravno, voda i sladoledi.”
Jedna studija u Španiji koja nije imala veliki broj ispitanika pokazala je da voda i pivo rehidriraju u istoj meri kod vežbe trčanja na traci od 40 minuta.
Međutim ova istraživanja nisu uzimala u obzir telesnu temperaturu tako da se na taj način ne može dokazati da li pivo rashlađuje, ali ono što pokazuju jeste da jedno ili dva manja piva pre mogu da hidriraju, nego da dehidriraju.
Doktorka Marić ističe da je pivo diuretik i da posle nekog vremena tera na odlazak u toalet i da na taj način dolazi do manjka tečnosti u organizmu.
Reči stručnjaka
Nutricionistkinja Jorga smatra da umereno konzumiranje alkohola ne može “posebno da škodi” na vrućini.
“Alkohol dovodi do širenja krvnih sudova, zato se mi osećamo toplo kad popijemo – u suštini odajemo toplotu i pospešuje njeno odavanje”, dodaje.
Doktorka Marić kaže da crno vino koje sadrži tiramin koji podiže pritisak, “nije loše” popiti uz ručak.
“Ali ne preterivati, samo jedna čaša – 100 mililitara”, ističe ona.
Međutim, najvažnije je, saglasne su obe medicinske radnice, ne unostiti velike količine alkohola jer to, pored svih ostalih negativnih strana, ima veoma loše efekte po telo.
Čime se leti rashlađivati, a da nije alkohol?
Vodom – saglasne su lekarka i nutricionistkinja.
Jorga kaže da dobra hidratacija vodom podrazumeva njeno unošenje u određenim vremenskim periodima.
“Nije dobra praksa uneti odjednom pola litra i više jer naš organizam ne može da apsorbuje odjednom toliku količinu vode i to se ne iskorištava u svrhe hidratacije.
“Možemo da popijemo nekih 150 do 200 mililitara, to je čaša vode u datom momentu, a onda treba da prođe barem dvadesetak minuta da bismo ponovo posegnuli”, ističe nutricionistkinja.
Dodaje da ukoliko se odjednom unese velika količina vode, posebno kod starijih osoba, može da dođe do trovanja vodom, što nije tako čest slučaj.
Doktorka Marić preporučuje da se tokom vrelih dana piju topli i mlaki napici, jer hladna pića “zatvaraju krvne sudove”.
“I najbolje je piti običnu vodu jer sve drugo što popijete zadržava se u organizma, nemate nadoknadu vode, pa kad uzmete i druge stvari, vi ste ponovo žedni.”
Ne preporučuje kiselu vodu, osim ako osoba nema nizak pritisak, jer može da stvori kiselost u organizmu.
“Tropski bar, pivo mi daj”, ali kad završim sa kupanjem
Konzumiranje alkohola i kupanje je još jedan problem koji se javlja tokom letnjih meseci, a može biti pogubno po čoveka.
Tako se u samo jednoj nedelji leta 2010. godine u Rusiji utopilo oko 230 ljudi kupajući se.
To se uglavnom dešavalo na rekama i jezerima oko Moskve gde su izletnici, pošto bi navrnuli flašu votke, direktno uskakali u vodu.
Jagoda Jorga je izričito protiv kombinacije alkohola i kupanja i smatra da te “dve stari treba potpuno odvojiti”.
“Ako pričamo o unosu alkohola, to treba da bude u momentu kad smo završili plivanje i ostale stvari i kad smo seli da se družimo i relaksiramo.
“Nikako alkohol, pa idem u vodu – to ni u kojoj količini nije preporučljivo”, poručuje nutricionistkinja.
Izvor: BBC News na srpskom
