Kako piše Revija HAK, novi izveštaj Ujedinjenih Nacija je razotkrio neke etičke probleme koje donosi snabdevanje retkim materijalima neophodnim za proizvodnju vozila na baterije. O tome da deca rade u rudnicima kobalta u Demokratskoj Republici Kongo, u kojoj je 50 posto svetskog kobalta, zna se mnogo toga, ali UN tvrdi da oko 40.000 dece radi u izuzetno opasnim uslovima, s neadekvatnom sigurnosnom opremom, za veoma malo novca. Ta deca zarađuju oskudne plate uprkos tome što su izložena fizičkim opasnostima te raznim zlostavljanjima. Dečji rad u rudarenju kobalta je opšte poznat, ali svake godina dobija nove, dramatične dimenzije.
Nažalost, to nije sve. U napuštenim rudnicima se nakuplja sumporna kiselina, koja može da zagadi lokalne zalihe vode. Rudari rizikuju zdravlje udišući uranovu prašinu prilikom kopanja.
Proizvođači automobila pokušavaju da se odmaknu od upotrebe kobalta, a neki čak koriste blockchain kako bi pronašli njegovo poreklo, ali materijal je i dalje glavni sastojak u EV baterijama, dok masovna prerada neretko onemogućava praćenje porekla materijala.
Litijum je još jedan važan sastojak automobila na električni pogon. Kao i kod kobalta, za svaki paket baterija je potrebno nekoliko kilograma materijala. Većina (58 posto) litijuma dolazi iz Čilea. UN tvrdi da se u nekim područjima 65 posto snabdevanja vodom koristi u proizvodnji litijuma i drugim rudarskim delatnostima. Dolazi do prisilne migracije stanovništva iz sela zahvaljujući nestašici vode i sve nestabilnijem snabdevanjem vodom. Rudarstvo litijuma takođe donosi degradaciju ekosistema i oštećenja pejzaža, prema UN-u, dok rudari koji dišu litijumsku prašinu rizikuju plućne edeme.
Ovo je dramatično upozorenje o manje poznatoj strani električne mobilnosti. Vreme je da se i na tom planu preduzmu ozbiljni i pravedni koraci, ako uopšte ima volje za nečim takvim.
Izvor: Revijahak.hr
Foto: arhiva Autoblog.rs
