Irac koji je živeo u Nemačkoj početkom 1900. tvrdio da je spasao mladog Adolfa Hitlera sigurne smrti, što je značajno promenilo tok istorije.
Irac je 1907. godine zamenio Irsku Amerikom i pridružio se grupi irskog republikanskog bratstva u Njujorku.
Međutim, 16-godišnji Irac se uskoro borio na strani Amerikanaca protiv meksičkih banditosa u Teksasu kada je upucan u stomak.
Kio se u Irsku vratio 1913. gde se pridružio kraljevskom irskom puku britanske vojske. Uskoro se našao na sudu zbog iskazivanja jakih republikanskih uverenja i proveo je mesec dana u zatvoru.
Ubrzo nakon puštanja vratio se u britansku vojsku kako bi se borio u rovovima u Velikom ratu, a ova odluka odvela ga je do toga da spasi život mladom Adolfu Hitleru.
Kio je zarobljen tokom rata i poslat u nemački logor za zatvorenike. Diplomata iz Irske Rodžer Kejsment apelovao je na Kiove nemačke otmičare da mu dozvole da postavi irsku brigadu punu zatvorenika spremnih da zamene strane.
Kio bi vodio novu irsku brigadu, ali Kejsment je zarobljen i pogubljen tokom 1916. godine, a planovi su odloženi.
Kio se umesto toga pridružio nemačkoj vojsci pre kraja rata.
Kio je dobio nekoliko medalja za hrabrost i od nemačke i britanske vojske, a tada je prvi put video Adolfa Hitlera.
Nakon rata Irac je ostao u Nemačkoj dok je zemlja upadala u politički haos usled pada nemačkog carstva.
Hitler tokom proslave svog rođendana 20. 4. 1937. godine stoji između Jozefa „Sepa“ Ditriha, komandanta SS Telesne garde Adolfa Hitlera, i rajhsfirera SS Hajnriha Himlera. Foto: Wikipedia/Bundesarchiv, Bild 183-C05557 / CC-BY-SA 3.0
Dok su komunističke i fašističke grupe pokušavale da popune političku prazninu koju je privremeno ispunila Vajmarska republika, Kio se pridružio Frajkorima, fašističkoj grupi koja se zaklela da će uništiti komunizam.
Frajkori su nemilosrdno srušili markistički puč u Minhenu 1919, i tamo je Kio, kad je upravo uspostavljen mir u bavarskom gradu, sreo Hitlera po drugi put.
Irac je bio stacioniran u barakama u gradu kada su dvojica muškaraca provocirala 200 promarksističkih vojnika u obližnoj teretani.
Vojnici su nemilosrdno tukli muškarce, a neki su mahali bajonetima. Kio, koji je odgovorio na napad, ispalio je salvu upozoravajućih hitaca u vazduh da rastera vojnike.
To je upalilo, a životi dvojice muškaraca su spaseni.
Nakon što im se približio, Kio je video da je jedan od dvojice muškaraca onaj kog je prvi put video za vreme Velikog rata. Hitler je obilno krvario nakon sukoba, brutalno je bio pretučen.
– Da sam došao nekoliko minuta kasnije ili da je Hitler dobio još nekoliko udaraca ili da je upucan – šta bi se desilo da nisam intervenisao, a da je on umro? – pitao se Irac kasnije u životu.
On se vratio u Irsku krajem 1919. godine kako bi se borio za Majkla Kolinsa u Ratu za nezavisnost, pre nego što se vratio u Nemačku 1929. gde je radio kao inženjer.
Međutim, Kio je počeo da se plaši za živote svoje nemačke supruge i dece nakon što su nacisti ubili desetine neprijatelja tokom Noći dugih noževa 1934. godine – napad koji je naredio čovek kojem je Kio spasao život 15 godina ranije.
Vratio se u Irsku gde mu je jedna kompanija obećala posao, ali obećanje nije ispunila, zbog čega se Kio osetio napuštenim od strane države.
Kio je vodio dnevnik, ali riznica informacija nestala je dva dana pre njegove smrti 1964. godine.
Dnevnike je 2008. godine pronašao njegov unuk Kevin u arhivama Univerziteta u Dablinu.
Kiova porodica je njegove dnevnike objavila 2010. godine i ispričala neverovatnu priču o Ircu i njegovim avanturama, kako bi ceo svet mogao da je čuje.
Izvor: Telegraf.rs
