Prosečan životni vek ljudi u ovom trenutku je 67,5 za muškarce i 73,3 godine za žene! Iako pojedini ljudi dožive i preko 100 godina, naša vrsta je daleko od nekih drugih stanovnika ove planete po dugovečnosti.
I odmah da kažemo, ako ste pomislili da su to kornjače prevarili ste se.
Džinovske kornjače koje je Darvin otkrio na Galapagosu jesu poprilično dugovečne ali su daleko od vrha liste! Naravno i one žive, bar dvostruko duže od ljudi pa je tako čuvena Harijet, jedini svedok Darvinovog istraživanja, umrla posle 176 godina (2006.), a nešto starija je bila Advaita koja je takođe umrla 2006. i koja je prema verodostojnim zapisima bila stara najmanje 250 godina!
Pa ipak, u moru se nalaze bića koja višestruko mogu da nadmaše prosečni životni vek kornjača koji se kreće oko 120 godina.
Jedna dosta neobična ajkula, “grendlandska” koja može da naraste i do 6,5 metara je pravi Metuzalem.
Na osnovu ispitivanja rožnjača kod 28 ženki ajkula, naučnici su ustanovili da su sve starije od 227 godina! Najstarija je imala neverovatnih 512 godina!
U moru živi i artički kit za koga se zna da skoro svi primerci, koji izmaknu harpunu, mogu da dožive 200 i kusur godina! Jedan primerak, tvrdi se da je podatak veoma pouzdan, je stariji od 221 godinu i još je u dobroj formi.
Više od 200 godina žive i pojedine vrste školjki (za neke se tvrdi da su dožive i 400 godina), morskih crva, puževa, ali i pojedinih vrsta morskih ježeva.
Zanimljive su i popularne japanske ribe “koi” koje su česti ukrasi akvarijuma, veštačkih jezeraca. One sa lakoćom dožive 200 godina a jedna, ukazuju vema pouzdani izvori je uginula 7. jula 1997. u jednom veštačkom jezercetu u kome je bila punih 226 godina!
Pa ipak, niko ne može da se meri sa jednim drugim stanovnikom mora sa latinskim nazivom “turritopsis nutricula” – poznatom kao besmrtna meduza! Naime, ovo stvorenje je sposobno da se samoobnavlja od odrasle jedinke pa ponovo do stadijuma polipa i tako unedogled. One jednostavno ne mogu da umru (prirodnim putem) i njihov broj enormno raste iz godine u godinu
. Iz područja toplih krajeva Pacifika, ova 4,5 mm velika meduza sed ubrzano širi na sva ostala mora i okeane, pa su je pronašli čak i u hladnim vodama Antartika. NJen životni ciklus zaviisi od toplote mora. Tako se u toplijim krajevima obnavlja između 18 i 22 dana a u hladnijima joj je potrebno i 25 dana.
– Mi trenutno gledamo jednu tihu, nezadrživu invaziju sveta – rekla je posle otkrića i proučavanja ovih živuljki dr Maria Maljeta iz Smitsonijan tropikal marina instituta.
novosti.rs
