Rođen kao Kasijus Klej 17. januara 1942, on je već sa 18 godina osvojio olimpijsko zlato u poluteškoj kategoriji na Igrama u Rimu.
Nakon toga je postao profesionalac i tokom karijere zabeležio 56 pobeda uz pet poraza. Tri puta je bio prvak sveta u superteškoj kategoriji.
U međuvremenu je preuzeo Islam (1964) i pod novim imenom ušao u legendu kao bokser, ali i aktivista.
Ali je bio jedan od najvećih protivnika rata u Vijetnamu, odbio je da ide u vojsku, a njegove izjave su bile inspiracija mladim Amerikancima da se i oni usprotive ratu.
“Nemam problema sa Vijetkongovcima. Oni me nisu nazvali crnčugom. Neću da putujem 16.000 kilometara da bih pomogao u ubijalju i paljenju drugih ljudi samo da bih pomogao dominaciju belih robovlasnika nad tamnim ljudima širom sveta. Ovo je vreme i doba kada takvo zlo mora da nestane. Zašto bih bacao bombe i pucao na smeđe ljude u Vijetnamu kada su takozvani Crnci u Lujvilu tretirani kao psi i oduzeta su im osnovna ljudska prava”, izjavio je tada Ali.
Danas kada u SAD vlada haos zbog rasizma, mnogi će se setiti Alijeve borbe za ravnopravnost.
On je svojevremeno bacio u reku svoju olimpijsku medalju jer mu je zabranjeno da večera u jednom “belom” restoranu.
I dalje se pamte njegove borbe sa Sonijem Listonom, Džoom Frejzerom i Gžordžom Formanom…
Dobio je nadimak “Najveći” (The Greatest). Poznat je i pod nadimcima “The People's Champion” i “The Louisville Lip“.
“Toliko sam brz da sam neko veče ugasio svetlo i bio u krevetu pre nego što je soba bila u mraku”, jedna je od njegovih legendarnih izjava.
Ovo su neke od njegovih čuvenih borbi:
