On se u intervjuu za “Mundo Deportivo”, takođe, prisetio igračkih dana provedenih u redovima “jorgandžija”, kao i saradnje sa Radomirom Antićem.
Pantić je u sezoni 1994/95. postigao 17 golova i imao 20 asistencija u dresu Panionisa, tako da je i interesovanje velikih klubova bilo veliko.
“Otišao sam u Srbiju da se pripremam sa klubom za novu sezonu i saznao da je Antić preuzeo Atletiko. Pozvao me je i direktno rekao: ‘Želim da dođeš u Atletiko’. Bio sam znatiželjan da li mogu da igram na takvom nivou. Dolazak u Atletiko je bila sudbinska stvar, o tome može da se napravi film”, rekao je Pantić.
Pantić je svoju samostalnu trenersku karijeru započeo upravo u Atletiku, gde je vodio omladinske ekipe, kao i B tim madridskog tima u sezoni 2011/12.
“Imao sam 36 igrača, od čega sedmoricu na probi. Morao sam da napravim treninge za toliki broj fudbalera, gotovo da nije bilo mesta za sve, praktično nisam spavao veče pre treninga. A najteže mi je bilo da igračima saopštima da ne računam na njih,želeo sam da budem iskren, jer igrači to razumeju. Od sedmorice zadržali smo samo jednog, ostali u tom trenutku nisu bili dostojni Atletika”, ističe Pantić.
Pantić ističe da ima jedan san.
“Moj najveći san ostao je nepromenjen – želim da treniram Atletiko. I ja sam ubeđen da će taj trenutak doći. Veoma sam ambiciozan, pre ili kasnije dobijem to što želim”, zaključio je Pantić.
