Sankcije bi bil uvedene po Zakonu o suprostavljanju američkim protivnicima kroz sankcije (CAATSA).
Tako je Stejt department odgovorio na pitanje Glasa Amerike šta misli o isporuci prvog dela ruskog protivvaždušnog raketnog sistema “Pancir S” Srbiji.
“U razgovoru sa visokim vladinim zvaničnicima više puta smo izrazili zabrinutost zbog kupovine ruske vojne opreme od strane Srbije, uključujući i kupovinu sistema Pancir”, naveo je portparol Stejt departmenta.
Iz Evropske unije je prethodno saopšteno da je za napredak na putu evrointegracija, “potrebno da Srbija usaglasi svoju spoljnu politiku sa spoljnom politikom Evropske unije, u skladu sa pregovaračkim okvirom”.
“Vlada Srbije je integraciju u Evropsku uniju označila kao strateški prioritet države. Očekujemo da se Srbija ponaša u skladu sa obavezama koje je preuzela”, saopštio je Peter Stano, portparol visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost EU Žozepa Borelja.
Dogovor o kupovini ruskog raketnog sistema “Pancir S” Srbija i Rusija su postigle tokom zajedničke vojne vežbe “Slovensko bratstvo” održane oktobra 2019.
NATO u drugačijem tonu
Podsetimo, i NATO se u ponedeljak oglasio ruskom oržju u Srbiji, navodeći da nabavke u oblasti odbrane su nacionalna odluka i Srbija ima pravo izbora.
To je bio odgovor Alijanse na pitanje Radija slobodna Evropa o isporuci ruskog protivvazdušnog raketnog sistema “Pancir S1”, koji je Srbija kupila na osnovu sporazuma iz 2019.
“Srbija ima pravo da slobodno bira svoje političke i bezbednosne aranžmane. NATO i Srbija su bliski partneri i mi smo posvećeni jačanju našeg partnerstva sa Srbijom, uz puno poštovanje njene politike neutralnosti”, navodi u saopštenju NATO.
