Na Sretenje 1804. godine, na zboru viđenijih Srba sa teritorije Beogradskog (odnosno Smederevskog) pašaluka, koji se dogodio u Marićevića jaruzi u Orašcu, doneta je odluka o podizanju ustanka protiv Turaka i za vožda je izabran Đorđe Petrović – Karađorđe.
Odluci o podizanju ustanka prethodila je seča knezova, odnosno uglednih narodnih prvaka, koje su dahije preventivno pobile, zbog navodne nelojalnosti.
Prvi srpski ustanak najpre je zahvatio krajeve zapadno od Kolubare, Šumadiju i Pomoravlje.
Čitav Beogradski pašaluk oslobođen je 1807. godine, ali je sudbinu ustanka odredio ishod Rusko-turskog rata, pošto su Rusija i Turska potpisale mir u Bukureštu 1812. godine.
Prepuštanje Srbije bilo je plod činjenice da je počinjao Napoleonov pohod na Rusiju.
Prema rečima nemačkog istoričara Leopolda Rankea, Karađorđevom bunom započela je Srpska revolucija, okončana uspešnim diplomatskim dostignućima Miloša Obrenovića, decenijama potom.
Karađorđe je tokom Prvog srpskog ustanka (1804-1813), u sklopu obnove srpske državnosti, između ostalog ustrojio i niz važnih institucija, poput Velike škole, dalekog začetka današnjeg Univerziteta u Beogradu.
Sretenjski ustav donet 1835. godine
Na Sretenje 1835. godine u Kragujevcu je donet prvi Ustav Kneževine Srbije, poznat kao Sretenjski. Ustavne odredbe koje je sadržao oblikovane su po uzoru na ustave Francuske i Belgije.
Tekst ustava, neobično liberalan za tadašnje prilike, izradio je Dimitrije Davidović, znameniti novinar i srpski nacionalni radnik. Gligorije Vozarović bio je prvi koji je ukoričio i povezao Sretenjski ustav.
Ovakvo ustavno rešenje odmah je izazavalo negodovanje Austrije, Turske i Rusije, zbog čega je ubrzo suspendovan.
Velike sile smatrale su ga previše liberalnim – u poređenju sa ustavima evropskih zemalja tog vremena on je to i bio, osim retkih izuzetaka poput Francuske i Belgije.
Kneževina i Kraljevina Srbija imala je potom više različitih ustavnih rešenja: 1838, 1869, 1888, 1901. i 1903. godine.
Posle Drugog svetskog rata, od 1945. godine, u potpuno promenjenim okolnostima, Srbija je u sastavu federalne Jugoslavije četiri puta usvajala najviši zakonodavni akt, a aktuelni je usvojen 30. oktobra 2006. godine.
Centralna proslava u Orašcu i uručenje odlikovanja
Povodom Dana državnosti predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručiće odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama.
Centralna državna ceremonija održava se u Orašcu, a predvodiće je predsednica Narodne skupštine Maja Gojković i predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nedeljko Čubrilović.
Gojkovićeva i Čubrilović će položiti vence na spomenik voždu Karađorđu, a pre polaganja pomen će služiti episkop šumadijski Jovan.
Povodom Sretenja, izaslanik predsednika Srbije, generalni sekretar predsednika Nikola Selaković, položiće venac na Spomenik neznanom junaku na Avali.
Zvaničnom obeležavanju prethodila je počasna paljba pripadnika Garde Vojske Srbije koji su sa Savskog platoa na Kalemegdanu ispalili 10 plotuna iz šest artiljerijskih oruđa.
Reprezentativni orkestar Garde održao promenadni defile Knez Mihailovom ulicom u Beogradu, od Trga Republike do Kalemegdana.
Prestonica Srbije je povodom državnog praznika ukrašena sa dve hiljade srpskih zastava, a do utorka, Most na Adi i Brankov most biće osvetljeni u bojama zastave Republike Srbije.
U bojama zastave biće osvetljene i Palata Albanija, Avalski toranj i fontana na Slaviji, čiji će muzički repertoar, kako je najavio zamenik gradonačelnika Goran Vesić, biti prilagođen prazničnom raspoloženju, pa će biti emitovane patriotske pesme.
Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Sretenje Gospodnje, uspomenu na dan kada je Bogorodica prvi put uvela u hram novorođenog Hrista da ga posveti Bogu.
RTS
