Gudići je igrao sa Brajantom tokom 1990-ih u jednom klubu u malom italijanskom gradu Ređo Emiliji.
Kada su imali 11, to jest 12 godina, više puta nedeljno su zajedno trenirali u Kantini Rinite, juniorskom košarkaškom klubu nazvanom po lokalnoj vinariji.
“Imali smo jak tim, ali on je bio bolji od svih nas. Kada je imao 11 godina već je bio siguran u svoju moć i u to što će postati. Znali smo da će on biti profesionalni košarkaš. Nismo znali, doduše, da će biti jedna od najvećih zvezda na svetu”, rekao je Gudići za “CNN”.
Kobi se preselio u Italiju kako bi bio sa svojim ocem Džoom. Za to vreme je uspeo da nauči da tečno govori italijanski jezik.
“Dve godine smo proveli sa Kobijem i on je naučio da govori veoma tečan, veoma savršen italijanski, tako da nam je postao prijatelj”.
Gudići ističe da se mnogi meštani Ređo Emilije ponose činjenicom da je Kobi Brajant odrastao u njihovom gradu, a pojedinci koji nemaju nikakve veze sa košarkom nemaju problem da “prisvajaju” Brajanta.
Italijan radi kao grafički dizajner i košarku igra na lokalnom nivou. O Kobijevoj sudbini je saznao putem poruka.
“Dobio sam oko 40 poruka na Vocapu. ‘Da li je moguće?, Jesi video šta se desilo?, Jesi čuo šta je bilo sa Kobijem?'… Prvo sam se zabrinuo za njegovu porodicu. Mislim da je neverovatno, skoro pa komično, da je poginuo vodeći ćerku na košarkašku utakmicu”, rekao je Gudići i zaključio:
“Ovo je stvarno neverovatno. Svi smo tako krhki. Čak je i Kobi, neko ko je kao Supermen… Nažalost, svi smo krhki”.
