Ovog 13. novembra svećice na torti ugasila je u Italiji. Proslavljeni košarkaš u međuvremenu je postao član kluba “Virtus”, pa će im Bolonja naredne tri godine biti baza. A dok se porodica Teodosić polako navikava na novo okruženje bioskopska publika mladu glumicu gleda u nastavku “Vojne akademije”.
Iako zbog posla često dolazi u Beograd, vreme joj je isplanirano i podređeno devetomesečnoj ćerki Petri. Zato ovaj intervju nije bilo jednostavno realizovati. Negde između jutarnjeg dolaska sa Zlatibora, gde je prethodne večeri igrala predstavu “Hotel 88”, i popodnevnog leta za Bolonju sa Jelisavetom smo razgovarali o životu na novoj adresi, porodici i glumi.
Poslednjih godina promenili ste nekoliko adresa. Kako se prilagođavate?
– Tek kada u kuću uneseš biljku možeš da kažeš: “Ja ovde živim”, a ja biljku još nemam. (smeh) Šalu na stranu, skućili smo se, ali trebaće mi još neko vreme da se naviknem da je to sada naš dom.
Jeste li opremili stan u Bolonji ili ga još sređujete?
– Recimo da smo ga učinili funkcionalnim u meri u kojoj nam je to potrebno. Strašno nam je zanimljivo sklapanje nameštaja kod kuće i sve što taj proces prati. Mozganje i nadmetanje: “Ja ću”, “Ne, ja ću”, “Molim te, ja ću”, pa onda uzmem bušilicu i majstorišem. (smeh) Volim taj momenat zajedničkog sređivanja stana. Sećam se da sam kao klinka listala magazine o uređenju enterijera koje je mama kupovala, gledala sam slike i zamišljala kako će jednog dana izgledati moj stan. Volim upečatljive komade koji prostor čine autentičnim. Kod nas je trenutno sve podređeno Petri, pa nemamo mnogo nameštaja, samim tim ni prostora za kreativnost.
Kada ste na okupu, provodite li radije vreme kod kuće ili negde napolju?
– Uživamo u obe varijante, u zavisnosti od vremenskih uslova. Bolonja ume da bude kišovita, ali kada je suvo, nas dve smo obavezno napolju. Miloš nam se pridruži kada mu obaveze to dozvole.
Učite li italijanski?
– Da, krenula sam na časove i baš sam srećna. U Italiji je lako naučiti italijanski zato što niko ne priča engleski i nemate baš mnogo izbora.
Kako se snalazite u kuhinji?
– Ne bih da se hvalim, ali kažu da sam odlična. (smeh) Taj “gen” nasledila sam od majke, ona nas je naučila da se porodica okuplja za stolom.
Sa vama živi i kućni ljubimac, pas Ljubica, što je za Miloša, kako je jednom prilikom priznao, bio “veliki kompromis”.
– Ljubica je udomljena, formirala ju je ulica i vrlo je zahvalna što je mažena i pažena. Ceo život okružena sam životinjama, u našoj kući bilo je kuca, maca, morskih prasića, kornjača, papagaja… Pravi mali zoo-vrt. Verujte mi da svoj život ne mogu da zamislim bez Ljubice.
Jeste li se plašili kako će reagovati na bebu?
– Više brinem za Ljubicu, čini mi se da je ona u opasnosti. (smeh)
Foto: Mirko Tabašević
Izvor: Hellomagazin/Deana Đukić
