Obradović naglašava da set dokumenata koji su potpisani u cilju realizacije “mini-Šengena” pokazuje veliku spremnost država u regionu za saradnju i izgradnju kooperativnog okruženja.
“Inicijativa predsednika Vučića pokazuje visok nivo strateškog promišljanja i kretanja u susret izazovima u jednom postkonfliktnom području kakav je Balkan. Od velike važnosti za dugoročan mir je bolje povezivanje i upoznavanje naroda Balkana. Ekonomija uvek ide ispred politike, tako da i u ovom slučaju “mini-Šengen” pokazuje posvećenost ekonomskom razvitku i višem standardu naših građana”, objašnjava naš sagovornik.
Postoji li bezbednosna opasnost kada je reč o pomenutom sporazumu jer pojedinci navode da će tako ljudi iz kriminogenih sredina lakše prelaziti granice?
“Bezbednosni rizici uvek postoje kada je reč o takozvanom otvaranju granica. Međutim, ne treba plašiti naše građane da će otvaranje granica omogućiti lakše obavljanje kriminalnih aktivnosti. Podsetio bih da su kriminalne organizacije i kriminalci na Balkanu, za razliku od država, uvek negovali dobre odnose radi vršenja krivičnih dela sa elementima organizovanog kriminala. S druge strane, granice će se prelaziti uz ličnu kartu, što znači da će svakako postojati punktovi za kontrolu prelaska granica i obradu pojedinaca. Isto tako, zaštita državne granice u njenom punom obimu, za sve države, ostaje na snazi”.
Zašto se pomenutom sporazumu protive Podgorica i Priština?
“Od kada se Crna Gora odvojila iz SCG, političke elite u Crnoj Gori su nastojale da njihova politika u što većoj meri bude nezavisna od političkog Beograda i u neku ruku čak i suprotna, naročito po pitanju spoljnopolitičkog ponašanja. Podsetiću da je Crna Gora postala i članica NATO, što svakako predstavlja stepenik više ka članstvu u EU, i političke elite u Podgorici ne žele nikakvu alternativu evroatlantskim integracijama i možda percipiraju “mini-Šengen” kao vid zamene za neizvestan datum pristupa EU.
Motivi Prištine su svakako statusne prirode. Srbija kao inicijator “malog-Šengena” ne priznaje nezavisno Kosovo i u skladu sa tim se ponaša. To, dakle, podrazumeva da Kosovo ne može biti deo “mini-Šengena” u smislu multilateralne državne inicijative. Međutim, smatram da je za građane Balkana veoma značajno da u cilju multietničkog sklada i izgradnje poverenja u postkonfliktnom regionu i Kosovo bude obuhvaćeno i uključeno u ovu pomirljivu, razvojnu i pre svega ekonomski dobrobitnu inicijativu.
Između ostalog, ukoliko Priština želi da bude deo ove inicijative, svakako bi morala da povuče takse na robu iz Srbije. Ostaje pitanje koliko političke elite na Kosovu žele da se posvete pomirenju i razvitku regiona bez konflikata. To potkrepljujem tezom da, hteli ne hteli, balkanski narodi moraju međusobno sarađivati kako bi pokazali da su dorasli i praktičnoj primeni evroatlantskih vrednosti sadašnje EU.
Priština je i dalje bez vlade. Pominju se i novi izbori. Da li u takvoj situaciji političkog vakuuma povratak boraca ISIS-a može da ugrozi bezbednost na Kosovu?
- I mnogo razvijenije države imaju problem sa nasilnim ekstremizmom, radikalizacijom i terorizmom. U ISIS-u su prisutni građani druge i treće generacije iz Zapadnih država. Mnogo sposobniji sistemi nisu dali efikasne odgovore u vezi sa prevencijom, deradikalizacijom i prevaspitavanjem svojih građana i u kontekstu kosovskog društva, koje je dobrim delom stvarano na političkom islamu u svrhu separatizma, dolazak i neadekvatan tretman povratnika svakako predstavlja značajan bezbednosni izazov.
Neizgrađene institucije ne mogu dati adekvatan odgovor, tako da očekujem i verujem da će međunarodne snage uzeti stvar u svoje ruke i takve pojedince staviti pod operativnu i krivičnopravnu kontrolu. U protivnom postoji rizik da se na Kosovu stvori neka vrsta terorističkog haba, koji bi mogao da ugrozi čitavu Evropu, a ne samo Balkan.
Izvor: Kosovo Online
