Pravila se razlikuju od države do države, pa zato ne treba biti previše strog zbog nečijih loših navika, jer možda i mi radimo nešto pogrešno, a da toga nismo ni svesni.
Jedna od stvari zbog kojih su domaćini iznervirani jeste smeće koje turisti umeju da ostave za sobom. Bilo da se radi o smeštaju u kojem odsedaju ili kafiću u kojem “zasedaju“ po nekoliko sati. Smeće koje ljudi “zaboravljaju“, naročito je iritantno ukoliko ga turisti ostave negde u prirodi.
Nekada su ljudi kada posete nepoznatu lokaciju koristili mape i sklanjali se sa strane dok je prouče kako nikome ne bi smetali. Danas veliki broj turista kreće na putovanje, a da nema nikakvu ideju o tome gde se šta nalazi. Ne smatraju da nije lepo zaustaviti bilo koga na ulici, sa pitanjima na koja odgovor mogu pronaći za manje od minut uz pomoć mape ili interneta, piše “The Travel”.
Nije neophodno da turisti znaju jezik zemlje u koju putuju, ali nije u redu ne naučiti nekoliko najosnovnijih reči. Nijedan jezik na svetu nije toliko težak da je nemoguće zapamtiti kako da se zahvalite ili zamolite nekoga, a ako niste stigli za nekoliko sati puta da se posvetite tome, barem ponesite džepni rečnik ili instalirajte aplikaciju, jer ni građani mesta u koje ste došli nisu dužni da znaju ili govore engleski.
Davanje napojnica je “bolna tačka“ kada se radi i o domaćem stanovništvu, a kamoli turistima. Veliki broj stranih zemalja napojnice smatra obaveznim, pa ih uračunavaju u krajnji račun. Ali tamo gde to nije regulisano dolazi do nezadovoljstva onda kada je napojnica izostavljena.
Ako biste to činili verovatno bi usluga bila bolja, a sa druge strane neki ne žele da plate dok ne dobiju tretman kakav misle da zaslužuju. Niko ne očekuje napojnice od studenata na ekskurziji koji su došli samo sa rančevima na leđima, ali ako ste samo u restoranu hotela ostavili novca koliko za mesec dana zaradi radnik koji vas služi, verovatno vas neće poštovati.
Velike grupe putnika su česte, i nema ništa loše u tome da se prijatelji i porodica dogovore da otputuju, ali zamislite samo koliko to smeta onima koji kasne na posao, a treba da zaobiđu 20 ili 40 ljudi. Ono što, takođe, može da bude problem sa grupnim posetama jeste momenat ulaska i izlaska iz hotela, kada autobusi blokiraju saobraćaj dok čekaju putnike.
Jedan od glavnih razloga iz kojeg bi ljudi trebalo da putuju jeste upoznavanje sa drugim kulturama. Međutim, neretko se događa da turisti ismevaju sve ono što im je nepoznato, a što za stanovnike zemlje koju su posetili ima veliki značaj. Bilo kakva vrsta nepoštovanja istorije, navika i običaja nije u redu, a i ostavlja se loš utisak o zemlji iz koje turista dolazi, pa nije neobično kad neku zemlju ne vole, iako nikada nisu ni bili u njoj.
Ono što većina nas nesvesno čini u komunikaciji sa strancima jeste vikanje. Onda kada nas neko ne razume, mahinalno ponovljamo samo višim tonom, što nervira sagovornike, a ništa se time ne postiže. Isto tako, ukoliko sedite sa prijateljima u restoranu gde se osim tihe muzike i šapata ništa ne čuje, gromoglasan smeh će verovatno svima zasmetati.
Prevelika upotreba mobilnih telefona je ono što više čudi nego što nervira. Ako ste već prevalili toliki put ne bi bilo loše da zaista obiđete mesto u kojem ste. Oči imaju 576 megapiksela, što pruža neuporedivo bolju sliku od one na malom ekranu telefona. Naravno da treba zabeležiti za uspomenu neke znamenitosti i treba se fotografisati sa prijateljima, ali je loše, pre svega po turiste, kada im odmor propadne jer su od svega ponuđenog, videli samo svoj telefon.
