Šire područje Persijskog zaliva odavno je “zapaljivo”, ali ne samo zbog nafte kojom to područje obiluje, ali svakako i zbog nje, ocenjuje Euractiv.jutarnji.hr.
Reč je o delu Indijskog okeana, koji razdvaja Iran od Arapskog poluostrva i ima površinu od 233.000 km². Na istoku dolazi u kontakt sa Omanskim zalivom preko Ormuskog moreuza, a zemlje koje izlaze na njega su: Iran, Irak, Kuvajt, Saudijska Arabija, Bahrein, Katar i Ujedinjeni Arapski Emirati.
Na tom “parčetu” ratovalo se više puta poslednjih godina: između Iraka i Irana, u Kuvajtu, u Iraku, a poslednji put otkako je predsednik SAD Donald Tramp otkazao ugovor s Iranom o ograničenju upotrebe nuklearne tehnologije u toj zemlji, koja preti Izraelu, a Izrael podseća da ima rakete i ne poriče da ima nuklearne bombe, ocenjuje hrvatski portal.
“Igrati se vatrom u toj barutani više je nego opasno, a potpaliti vatru pa sakriti šibice više je nego neodgovorno”, ističe se dalje u tekstu i dodaje da se izgleda baš to dogodilo u četvrtak kada su po vestima, ne baš jasnim i pomalo protivrečnim, u Omanskom zalivu napadnuta dva tankera s iranskom naftom za Japan, nekim slučajem baš poslednjeg dana četvorodnevne posete japanskog premijera Šinzo Abea Iranu.
Japanski premijeri nisu viđeni u Tehranu od 1979, a Abe je pokušao da potraži kompromis s Vašingtonom, jer je Tramp preskočio i oštetio i EU i Japan. Svega mesec dana pre tog poslednjeg incidenta u istim vodama sabotirana su četiri saudijska tankera.
“Neko udara po džepu i pazi, za sada, da ne stradaju ljudi”, ističe Euractiv.jutarnji.hr.
