Goldštajn je na promociji rekao da ga je mnogo ljudi pitalo da li piše “Jasenovac” zbog revizionizma i čitavog niza negativnih stvari koje se danas događaju.
“Uvek im odgovorim da imam strast istraživanja i da kao istoričar obožavam da osvetljavam različite istine i detalje delova epohe. Sam sam izabrao Jasenovac kao temu za svoju knjigu”, kazao je Goldštajn i podsetio da je pre dve decenije bio svedok na suđenju zapovedniku tog zloglasnog ustaškog logora u Drugom svetskom ratu Dinku Šakiću.
“Pre godinu dana sam čitao svoj iskaz i danas bih, kada mnogo više znam o Jasenovcu, dao sebi solidnu trojku. Ništa netačno nisam rekao. Glavne teze tog svedočenja su zapravo tačne”, kazao je Goldštajn. On je podsetio da je u Jasenovcu stradao i deo njegove familije.
“Ubijen je moj pradeda iz Tuzle i bratanci moga oca… Oni su ubijeni zajedno sa svojim roditeljima. Dakle, pišući ovu knjigu, nisam bio samo istoričar profesionalac, već sam imao ličnu potrebu da saznam šta su moj pradeda i braća poslednje videli u životu. Znimalo me je da li su pružili otpor svojim krvnicima”, kazao je Goldštajn.
Za njega nema dileme da trauma vezana za stradanje u Jasenovcu traje već 74 godine. “Nadao sam se da ću pisati ovu knjigu na kraju te traume, ali nespremnost socijalističke Jugoslavije i država nastalih posle njenog raspada da se suoče sa strašnim zločinima u Jasenovcu, produžavaju tu traumu sve do danas. Važno je upoznati dubinu zla u Jasenovcu da bi se uopšte mogle razumeti okolnosti u kojima su činjeni ti zločini. Upravo tome služe priče o golobradim momcima u uniformama koji se takmiče ubijajući nedužne ljude bez ideološke konstrukcije ili o prijateljima koji nakon nekoliko dana postaju dželat i žrtva”, kazao je Goldštajn.
Kako kaže, popis žrtava Jasenovca zaustavio se na 83.000 stradalih. “Naravno, nakon obimnog istraživanja shvatio sam da na taj broj treba dodati 10 ili 20 odsto nestalih i nepopisanih žrtava. Verujem da je u Jasenovcu stradalo oko 120.000 ljudi i da bi se na nekoj stručnoj konferenciji s tim složile i moje kolege istoričari u Beogradu”, kazao je Goldštajn.
Osim autora o ovoj specifičnoj monografiji i istorijskoj studiji govorili su istoričari Latinka Perović i Milan Koljanin. Perovićeva je naglasila da je Golštajnova knjiga zapravo štivo o paklu 20 veka.
“Bilo mi je jako teško da nakon čitanja knjige ‘Jasenovac’ pročitam bilo šta. Goldštajn je napisao totalnu istoriju ozloglašenog logorskog sistema, jasenovačke tragedije i fenomena logorske prakse u 20. veku. Toj knjizi ništa ne nedostaje”, kazala je Perović i dodala da je Ivo Goldštajn radio na Jasenovcu skoro 20 godina.
“Teško da je moguće zamisliti kraće vreme za nastajanje ovako važnog i temeljnog dela. Ovom knjigom autor je dao preciznu antropološku analizu jasenovačke tragedije. ‘Jasenovac’ ne bi bio totalna istorija bez medjunarodne analize fašizma u Nemačkoj, Italiji i NDH, ali i okvira u kojem su isprepletani verski i nacionalni odnosi u Kraljevini Jugoslaviji pre Drgog svetskog rata.” kazala je Perović.
Milan Koljanin, jedan od najznačajnijih poznavalaca holokausta u Srbiji, kazao je da je tema Goldštajnove istorijske studije prisutna u javnosti od kraja Drugog svetskog rata na različite načine.
“Knjiga profesora Goldštajna na utemeljen način odgovara izazovu da se tema logora Jasenovac obradi u skladu sa zahtevima istorijske nauke. Istovremeno, ova knjiga je i odgovor na izazove pseudo istoriografije koja logoru Jasenovac daje sasvim drugačije mesto u okviru Drugog svetskog rata u odnosu na onu koju je on zaista imao. Ova studija ima poziv na dalja istraživanja i rasprave jer sigurno postoje pitanja koja nisu dobila odgovor. To je u samoj prirodi istorijske nauke”, kazao je Koljanin.
Dodao je da je pred čitaocima “Jasenovca” izuzetna galerija likova pri čemu su njihove kratke biografije čitljive. “Zahvaljući tome, dobija se celovita slika o nekoliko grupa. Ne samo o ustašama egzekutorima, već i o samim zatvorenicima. Čitaoci će otkriti i načine preživljavanja u ‘Jasenovcu’. Organizovanje i soliradnost zatvorenika predstavljeni su na detaljan način” kazao je Koljanin.
Na 700000 dusa a vjerovatno i vise mi pljujemo.
Tisuca gore,
tisuca dole ?
Sramota.
Ivo Goldstajn je relevantan a Srboljub Zivanovic nije ?
Da li je Anton Pogacnik relevantan ?
Da li je Isidor Levi relevantan ?
Da li je Djordje Milis relevantan ?
Da li je Nikola Nikolic relevantan ?
Da li je Kurcio Malaparte relevantan ?
Mi zaista nismo normalni. Centar za kulturnu dekontaminaciju ?
Cak i na Wikipediji na srpskom jeziku i na azbuci su napisali
da broj zrtava nije utvrdjen i da se krece oko 80 hiljada.
Sramota.
Sta se sa nama Srbima desava ?