Zbog kolumni u “Politici” i brojnih intervjua Moma Kapora su optužili da je “huškački orijentisan”. S druge strane njegova prijateljica, novinarka Rada Stanković tvrdi drugačije, da je imao potpuno razumevanje, i nikada nije ružno govorio o drugima.
“Čak je pravdao Arsena Dedića. Sećam se tih razgovora. Kada bi neko pričao o njemu, govorio je: ‘Nije njemu lako biti Srbin u Zagrebu (u ovom trenutku).’ Jedan Igor Mandić nikada nije prekidao kontakt sa njim.”
A Arsenovo i Momino prijateljstvo bilo je ogromno, ali ne i veće od ratnog vihora.
U početku su se čuli, čak bi se Arsen šalio sa njim: “Ako te sretnem, ubit ću te mučki, s lijeđa”, i nijedan nije verovao u to.
Bilo je to, kaže jedan naš sagovornik, njihovo zezanje. Kasnije je ispalo da je neko nešto rekao Arsenu da je Moma rekao i tako se sve prekinulo.
Nikad nije zamerio Arsenu, i kada je umro, Dedić je, svedoci kažu, bio prvi koji je zvao udovicu Ljilju Kapor da joj izjavi saučešće.
“Jako ga je pogodio Momin odlazak.” Ali, do tada, bio je tvrd i čak ni pokušaj Igora Mandića, da Momi potpiše CD, kantautor je nemo preskočio. “A Moma se uvek interesovao za Arsenovo zdravlje”, kažu.
Interesantno je i da je na tim njegovim čuvenim slavama, na Svetog Jovana, bilo raznolikog sveta, koji ne bi niko drugi mogao da okupi. Čak je i Zoran Đinđić bio na nekoliko slava kod njega, kažu upućeni.
“Zaista ne postoji valjda ništa zabavnije od tih njegovih slava”, priseća se Radmila Stanković.
“Ovako sedi brat Radovana Karadžića, u jednom ćošku, a u drugom Goran Bregović, u sredini je turski ambasador. Svako je imao uredno svoje ćoše. I Brana Crnčević i Matija Bećković. A on bi se samo smejao i rekao: ‘Raki, šta kažeš’, a svako od nas je imao neko svoje ćoše u koje nije hteo da ide”, kaže Radmila Stanković.
