Genocid nad ljudskim zdravljem

Posledice NATO agresije 

Dvadeset godina nakon NATO agresije nema organizovanog i sistematskog praćenja zdravlja i lečenja vojnika i policajaca koji su učestvovali u ratu 1999, ali ni lokalnog stanovništva

Dr Laza Lazarević je krajem XIX veka napisao pripovetku „Sve će to narod pozlatiti“ o teškom položaju ratnih invalida i nehumanom odnosu države prema njima, nakon srpsko-turskih ratova od 1876. do 1877. godine.
Dvadeset godina nakon NATO agresije nema organizovanog i sistematskog praćenja zdravlja i lečenja vojnika i policajaca koji su učestvovali u ratu 1999, ali ni lokalnog stanovništva, ni brojnih profesionalnih ekipa različitih delatnosti koje su radile na kontaminiranim područjima. To su stotine hiljada naših sugrađana! Tokom istraživanja i snimanja ekipa filma „Eksperiment naživo – Experimentum in vivo“ u više navrata je čula mišljenja da se radi o mnogo ljudi i brojnim pacijentima. Međutim, mora se podsetiti da to nije bilo važno 1999. kada se branila zemlja.

SMRT NA PLjAČKOVICI Neposredno nakon bombardovanja na Pljačkovici, radnici JP „Vodovod“ Vranje radili su na raščišćavanju terena. Većina se od tada razbolela od malignih bolesti i preminula. Jedan od retkih preživelih govori: „Ja sam Stošić Stojadin. Ograđivali smo, kompresorom smo pravili rupe, čistili rukama stubove da betoniramo. Bilo nas je stalno pet-šest a danas sam jedino ja živ. Svi su umrli, Micko, Staniša, Slobodan, Goran… Svi su umrli od raka. Ja sam, kako doktor kaže, na vreme otišao. Imao sam plikove po koži, koji su bili crveni danju a noću žuti ili modri. Bio sam u Kliničkom centru u Beogradu, VMA i u Vinči. Dok smo radili na Pljačkovici, nismo imali zaštitno odelo, ni masku. Niko nas nije upozorio. Bilo je tragova, rupa, municije. S nama je povremeno na Pljačkovici bio i direktor ’Vodovoda’ Stojan Dimčić. I on je umro.“
Dragana Mitić je supruga jednog od preminulih radnika: „Goran je bio šofer a oni su bili pet ili šest radnika, koji su morali gore da čiste i da ograđuju. Goran je bio sedmi. Posle toga smo čuli, preko ljudi, da ima uranijuma, da će se posle 10 godina razboleti. Međutim, kolege nisu ni dočekale deset godina. Goran je poslednji preminuo.“ Kroz suze nastavlja: „Jedva smo preživljavali da imamo za hleb. Nikola je imao 9 godina, Stefana 7 a Jelena 4 godine. Živeli smo tako što smo čuvali krave, pa smo morali da prodamo krave da izdržim decu i da lečim Gorana u Beogradu. Troje dece su često bili sami u kući. Sadila sam tuđe njive, pa su svake subote deca prodavala na pijaci i što zarade kupovala devize na pumpi, da bismo mogli da izlečimo oca.“
Milan Mitić je mlad stručnjak i otac dvoje dece. On je šef emisione tehnike RTV Vranje. Na Pljačkovici je bio više od 200 puta: „Imao sam operaciju krajnika 2007. Posle toga mi je dijagnosticiran čvor na štitnoj žlezdi. Kad sam bio na pregledu kod doktora, taj čvor je bio 2,4 cm, a 2016. godine kad sam operisan i kad su izvadili štitnu žlezdu, taj čvor je bio 11 cm.“

Na Pljačkovici i drugim kontaminiranim lokacijama radile su i ekipe RTS-a. Aleksandar Đorđević je tehničar specijalista u emisionoj tehnici. O svojim preminulim kolegama govori s pijetetom: „Tako i doktori kažu, mladi organizmi su najosetljiviji. Mali Zoki Stefanović je imao dvadeset godina. Mlad tehničar, izvanredan! On je baš na Pljačkovici bio na intervenciji posle bombardovanja. Sa antenskim sistemom je trebalo nešto da se pokuša. I on je godinu, dve kasnije dobio taj zloćudni, zloglasni Hočkinov limfom i preminuo. To je najveća tragedija. Posle toga su preminuli i Miodrag Komatina od karcinoma debelog creva, Velizar Era Vermezović, inženjer naš legendarni iz emisione tehnike koji je imao kancer na mozgu. Dugo se junački borio i lečio.“
Aleksandrov kolega, inženjer Božidar Gutić je u vreme bombardovanja bio šef emisione stanice RTS-a u Crvenom selu kod Subotice: „Znam od ljudi koji su išli na uviđaje, koji su bili aktivni pripadnici policije tada, da su konkretno na području Palića našli radioaktivne materije koje su bile izbačene sa tim raketama.“
Na sličan način o ovome svedoči i Slađana Ostojić, direktor i glavni urednik „TV Zona plus“ iz Niša, u vreme NATO agresije urednik u TV5: „Moje kolege i ja bili smo bukvalno na svakoj lokaciji koja je bombardovana. Dobili smo dojavu da je negde pala neeksplodirana bomba. I pozvali su nas u jednu firmu u Nišu, gde je pala, da to snimimo. Došli smo ja i snimatelj. Pojavio se neki čovek sa Gajgerovim brojačem, koji je kada su prišli toj bombi počeo ludački da pucketa. Bukvalno je proizvodio kontinuiran ton. I sećam se da mi je snimatelj samo rekao, molim te udalji se jer tek treba da rađaš, ovo zrači.“
O svojim kolegama koji su kao novinari i urednici regionalne TV5 iz Niša najčešće radili na bombardovanim lokacijama, ona govori: „I direktorka i glavna urednica i šef deska i druge kolege oboleli su od nekoliko različitih vrsta maligniteta.“
Jedan od naših najboljih stručnjaka u oblasti telekomunikacionih TV i radijskih sistema, magistar tehničkih nauka Jovica Bogdanović radio je na projektovanju, realizaciji i održavanju emisionih sistema širom Srbije: „Radio sam na pirotskom Crnom vrhu, Pljačkovici iznad Vranja, Ovčaru kod Čačka, Crnom vrhu kod Jagodine, na Kopaoniku, Jastrepcu, Tupižnici i na više lokacija u Raškoj oblasti. Niko zvanično nije znao, ali je posle počelo da se priča. U privatnoj komunikaciji sam počeo da doznajem da je tu bilo osiromašenog urana, da je to kontaminirana zona. I meni je ponuđeno da ekskluzivno servisiram uređaje sa Pljačkovice. A onda sam se pitao, zašto baš ja? Do tada je bila velika jagma za poslom. A onda se ispostavilo da su neki ljudi znali, a drugi nisu. Ali šta se desilo? Uređaji su instalirani i nisam više išao tamo. Ali sam te uređaje do 2009. servisirao u svojoj radionici. Bili su puni prašine, pa sam shvatio da je ta prašina bila opasnija nego sama poseta lokaciji. Ali bilo je kasno za mene kad sam to shvatio. Razboleo sam se 2009. To je delovalo dosta benigno, ali kada sam otišao na ozbiljnije preglede, utvrdili su da imam rak debelog creva i vrlo brzo sam operisan. Posle toga sam dobio hemioterapiju na koju je organizam vrlo burno reagovao i to je bila baš teška situacija.“

POVEĆANjE BROJA OBOLELIH Potresno je i svedočenje mladog hirurga dr Saše Velkova iz Pirota. Na kontaminiranim lokacijama služio je vojni rok nakon završetka rata: „Vojsku sam služio u Kopnenoj zoni bezbednosti u Preševu u periodu od novembra 2000. do aprila 2001. godine. Radio sam kao trupski lekar. Ta je jedinica bila na graničnom prelazu. Granica je bila na dva kilometra. Obilazio sam položaje karaula Kozjak, Kodra, obezbeđivao tenkovsko gađanje, i obilazio jedinice koje su bile na tim položajima. Razboleo sam se 4 godine nakon služenja vojske. Prve tegobe, promuklost, hrapav glas, dok nisam uradio dijagnostiku 2007. godine. I utvrdili su karcinom glasnih žica. Od nas 37, sedmorica su se razbolela, a šest je pokojno.“
Svi lekari s kojima je ekipa filma razgovarala jedinstveni su u oceni da postoji veliko povećanje broja obolelih od malignih bolesti u Srbiji.
Profesor dr Radan Džodić, hirurg-onkolog, v. d. direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, upozorava: „Počev od toga da je ozonski omotač slabašan, da sunce izaziva opekotine, koje će biti uzrok raka kože, ali i povećanja obolelih od melanoma kože, pa zašto ne bi hemijski agensi i zračenje dovodili do raka? Pri tome, opet da naglasim, nema navijanja! Dok ne dokažete uzročno-posledičnu vezu ne možete da tvrdite“, i dodaje, „zaista je zabrinjavajuće da sve više mladih ljudi, mladih žena recimo, dobije rak dojke u trećoj deceniji. Sve više će biti novoobolelih. I naravno moramo se pripremati, celo društvo.“
Profesor Miodrag Đorđević opominje da nisu problem samo maligne bolesti: „Bombardovanje zahvaljujući kancerogenim materijama, osiromašenom uranijumu, hemijskim jedinjenjima i ostalim faktorima rizika dovodi do povećanja malignih oboljenja i biće ih sve više i više. Ali ne samo malignih oboljenja. Priupitajte neurologe koliko je neuroloških slučajeva povećano, pitajte koliko je hormonalnih poremećaja kod žena, pitajte koliko žena ulazi u menopauzu pre vremena. Sve su to faktori koji su genocid nad ljudskim zdravljem.“

Piše: Miloje S. Nešić za pecat.co.rs