Na konferenciji je rečeno da ne samo da snižava pritisak, već umanjuje šanse za srčani udar i druga kardiovaskularna oboljenja. U istraživanju je učlestvovalo 400 muškaraca i žena koji su patili od povišenog krvnog pritiska.
Istraživanje je pokazalo da je kod osoba koje imaju običaj poslepodne da odspavaju, 24-satni gornji krvni pritisak prosečno bio za pet odsto niži u poređenju s pacijentima koji nisu spavali posle podne, prenosi portal Iflscience.com.
I premda se ta razlika na prvi pogled čini malenom, voditelj studije Manolis Kalistratos je na konferenciji za novinare rekao da čak i “sniženje pritiska od 2 mm Hg smanjuje rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti za 10 odsto”.
Ustanovljeno je da popodnevno spavanje smanjuje gornji krvni pritisak za 3 mm Hg po svakome satu spavanja, što je prosečno 5 mm Hg tokom popodnevnoga sna, a za poređenje, mala doza antihipertenzivnih lekova gornji krvni pritisak smanjuje za 5 do 7 mm Hg.
Još jedan podatak koji ide u prilog onima koji posle podne vole da dremnu – studija je pokazala da je duži san povezan s većim sniženjem krvnoga pritiska. Utvrđeno je da jedan sat sna daje najbolje rezultate.
Kalistratos je primetio i nekoliko ograničenja studije kojima bi se trebali ‘pozabaviti’ oni koji će u budućnosti sprovoditi istraživanja u ovoj oblasti.
“Nažalost, posle podnevno spavanje je navika koja danas predstavlja privilegiju za veliki broj ljudi koji svakodnevno rade od devet do pet ili kasnije, a i dnevna rutina je intenzivnija”, kazao je Kalistratos.
