KINESKI STRUČNjACI O SAMITU U HANOJU
Denuklearizacija Severne Koreje jedino je diplomatsko dostignuće koje Tramp može da očekuje. Nakon ove runde razgovora dve strane će bolje razumeti koliko je teško rešiti pitanje međusobnih odnosa i kako tačno to mogu da učine. Dve strane nisu bile spremne na kompromis zbog domaćih pritisaka, smatraju kineski eksperti
Prošlogodišnje subote, 13. januara, u Srbiji se više niko ne seća, osim možda po dočeku Srpske Nove godine. Taj dan, međutim, stanovnici Havaja dobro su zapamtili. Sistem za uzbunjivanje i javljanje obavestio ih je da hitno odu u skloništa, zbog neposredne opasnosti od nuklearnog napada iz Severne Koreje. Od tog dana, koji je slutio na apokalipsu, do leta prošle godine u odnosima Pjongjanga i Vašingtona, ali i Pjongjanga i Pekinga, Pjongjanga i Seula, pa čak i Pjongjanga i Moskve, ima mnogo više optimističnih nego uzbunjujućih tonova. Dugo priželjkivana denuklearizacija Korejskog poluostrva počela je diplomatskim flertom Donalda Trampa i Kim Džong Una, najpre na internetu, a potom i na njihovom prvom samitu u Singapuru, juna prošle godine.
„Pečat“ je tada (br.5 27, 6. jul 2018) opširno pisao o prirodi promene američkog stava prema Severnoj Koreji. Nije u Beloj kući proradila savest spram čovečanstva, ni čovekoljublje, nego su američke kompanije nanjušile neslućenu dobit u nedavno otkrivenim rezervama takozvanih retkih zemnih elemenata ili minerala severozapadno od Pjongjanga, vrednim oko 9,7 biliona dolara (9,7 hiljada milijardi dolara).
KAKO KINEZI GLEDAJU NA VIJETNAMSKI SAMIT? U isto vreme postalo je jasno da će Kim Džong Un zaigrati na kartu privrednog rasta u zemlji kojoj je, čini se, nuklearnim bojevim glavama obezbedio nezavisnost. Nakon sastanaka sa Trampom, Si Đinpingom i Mun Đae-inom, Kim Džong Un je to jasno i nagovestio.
Stoga samit Kim–Tramp nije slučajno održan u Hanoju, glavnom gradu Vijetnama, socijalističke zemlje koja je pošla putem tržišne privrede i otvaranja za kompanije sa Zapada. Kim Džong Un izrazio je spremnost da pođe putem Pekinga i Hanoja.
Pa ipak, vijetnamski samit, drugi susret Kima i Trampa, prošao je bez konačnog sporazuma, što je udarac za američkog predsednika koji se ne nalazi više tako daleko od izbora, uz vrlo složen koloplet političkih i interesnih odnosa kod kuće.
Kineski list na engleskom jeziku „Global tajms“ zapitao se: „Može li se ta okolnost smatrati iznenađujućom? Jesu li dvojica vođa nešto dobila ovim razgovorima? Postoji li kamen spoticanja među njima?“ Ju Šaohua, direktor i ugledni profesor Centra za studije Korejskog poluostrva pri Univerzitetu u Šangaju, kaže da je bilo previše očekivanja od ovih razgovora i previše analiza o tome šta SAD žele, šta Severna Koreja želi i šta će se sve koristiti u pregovorima.
„Na kraju nije postignut nikakav dogovor, jer su očekivanja bila previsoka. Mislim da Kim i Tramp nisu ništa dobili od samita u Hanoju. Nakon ove runde razgovora, dve strane bolje će razumeti koliko je teško rešiti to pitanje i kako tačno to mogu da učine. Ovo je vrsta žetve. Nema potrebe biti previše pesimističan u pogledu budućnosti Korejskog poluostrva, jer ni Pjongjang ni Vašington ne mogu da se vrate na prvobitne pozicije. Kim je sproveo velika prilagođavanja u razvojnim prioritetima Severne Koreje. On nema ni motivaciju ni sposobnost da se vrati na nuklearni put. U međuvremenu, denuklearizacija Severne Koreje jedino je diplomatsko dostignuće koje Tramp može da očekuje. Dakle, on je praktično obavezan da nastavi da traži ublažavanje tenzija s Pjongjangom. Osim SAD i Severne Koreje, druge relevantne strane, Južna Koreja i Kina, jasno su stavile do znanja da nastoje da zadrže pristup koji podstiče političko otopljavanje na Korejskom poluostrvu. Njihova želja je takođe povoljan faktor u ovom slučaju“, kaže profesor Ju Šaohua.
BEZ KOMPROMISA ZBOG PRITISAKA KOD KUĆE Prema Džengu Đijungu, direktoru Centra za korejske studije Univerziteta Fudan, samit u Hanoju nikako nije bio bezuspešan, iako sporazum nije postignut. „Naprotiv, postignut je napredak jer su obe strane ozbiljno stavile sve svoje pregovaračke čipove na sto. Primarni uzrok njihovog neslaganja mogu biti previsoka očekivanja. Vašington je tražio dalje nuklearno razoružanje Severne Koreje, do potpune denuklearizacije, dok je Pjongjang želeo da mu SAD sveobuhvatno ukinu sankcije. Obe strane nisu bile spremne na kompromis zbog domaćih pritisaka. Ako Severna Koreja dostavi listu svih svojih nuklearnih postrojenja, neće moći da se vrati na put potpune denuklearizacije. Ako SAD ukinu sve sankcije protiv Severne Koreje, Tramp će se suočiti sa rastućim protivljenjem kod kuće, posebno u Kongresu“, rekao je on.
Prema Džengu Đijungu, takva očekivanja odražavaju stvarnu brigu obe strane i pružaju standard za buduća rešenja. „Bez obzira na izostanak pisanog sporazuma, ishod samita nije loša vest. S obzirom na zrelu i učestalu prirodu komunikacije između Severne Koreje i SAD, dve zemlje će održati dalje pregovore. Neće biti značajne promene situacije na Korejskom poluostrvu u kratkom roku, ali će porasti rizik pošto će rešavanje ovog pitanja zavisiti od SAD. Treba razmotriti načine jačanja zamaha u promovisanju mira i stabilnosti na Korejskom poluostrvu kroz saradnju Kine i dve Koreje, bez pokretačke snage Vašingtona“, naglašava Dženg Đijung.
„TRAMP SE KOCKAO“ Čeng Sjaohe, vanredni profesor u Školi međunarodnih studija pri Ženmin univerzitetu, u svojoj analizi samita u Hanoju kaže da se Tramp u stvari kockao. „Požurio je da se sastane sa Kimom, a nije uradio domaći zadatak pripreme za razgovore i time je izgubio opkladu. Postoji veliki nesporazum između dve strane. Sjedinjene Američke Države su pomislile da će Severna Koreja pružiti ustupke, kako bi ostvarila svoj strateški pomak ka ekonomskom razvoju, dok je Pjongjang verovao da će Trump biti spreman na kompromis jer je uhvaćen u diplomatskoj dilemi i želi da dobije Nobelovu nagradu za mir“, naveo je on. „Pored toga, javno svedočenje bivšeg Trampovog ličnog advokata Majkla Koena protiv predsednika u sredu će ga možda iritirati i uticati na rasuđivanje. Učesnici samita Kim–Tramp odustali su od istorijske prilike. Iako dve strane ovaj neuspeh mogu da pretvore u pokretačku snagu za dalje pregovore, one će se suočiti s većim poteškoćama zbog povećanog pritiska javnosti“, dodao je Čeng Sjaohe.
Sličan stav izneo je i Vang Šeng, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Đilin. On smatra da su razgovori Kim–Tramp prekinuti zato što je Severna Koreja želela da se sankcije u potpunosti ukinu, a SAD to nisu htele. „Severna Koreja ima hitnu potrebu za ukidanjem sankcija. To je vrlo realna želja. U suprotnom, zemlja nema drugog načina da se razvija. Bez poboljšanja privredne situacije u zemlji, Pjongjang ne može pouzdano da sprovede denuklearizaciju. Sankcije nipošto nisu kraj, već sredstvo za postizanje cilja. Zato SAD treba da razmisle o tome iz perspektive Severne Koreje. Od jula 2018. godine, američki državni sekretar Majk Pompeo poziva Severnu Koreju da sledi put Vijetnama“, ocenio je on. Prema njegovim rečima, veze Vašingtona i Hanoja su se promenile, od neprijateljskih ka prijateljskim. „I SAD i Vijetnam imali su korist od toga. Kao poslovan čovek, Tramp mora da je to shvatio. Ali čak i da SAD žele da potpišu sporazum s Kimom, Trampova reč se ne računa. Interesne grupe u SAD, posebno Demokratska stranka, neće dozvoliti Trampu da prikaže ugovor sa Severnom Korejom kao postignuće. Vreme svedočenja bivšeg Trampovog advokata Majkla Koena je delikatno. Domaći politički pritisak, s kojim se Tramp suočava, razlog je zašto ništa nije proizašlo iz njegovog poslednjeg samita s Kimom“, naveo je Veng Šeng.
KINA OSTAJE DOBAR POSREDNIK Li Hajdung, profesor Instituta za međunarodne odnose Univerziteta za spoljne poslove Kine, smatra da je samit u Hanoju odigrao aktivnu ulogu u poboljšanju komunikacije i razumevanja među liderima SAD i Severne Koreje u rešavanju teških pitanja. „Samit je takođe ojačao uzajamno razumevanje u glavnim interesnim područjima. Osim toga Tramp i Kim su se donekle približili. Stoga ovaj samit ne bi trebalo posmatrati kao potpuni neuspeh. Samit je bio prebrzo pripremljen“, ocenio je.
„Šteta je što obe strane nisu postigle dogovor oko većih sporova. Tokom samita, Pjongjang je želeo da Vašington ukine sve sankcije, a to ne bi bilo lako zato što to pitanje ne uključuje samo SAD, već i druge zemlje, kao i Ujedinjene nacije. Zahtev SAD da Severna Koreja potpuno napusti svoje nuklearne i raketne programe takođe je nerealan. Obe strane treba da pokušaju da postignu kompromis“, naveo je Li Hajdung.
Prema njegovim rečima, samit u Hanoju ponovo pokazuje da je nemoguće rešiti sve probleme odjednom. „Severna Koreja i SAD treba da razviju reciprocitet i poverenje. Budući da će Kim možda morati da komunicira s liderima drugih američkih političkih stranaka u budućnosti, denuklearizacija će biti dugoročno pitanje. Severnokorejski zamenik ministra spoljnih poslova Ri Kil-song posetio je Kinu prošlog četvrtka. Verujem da bi Ri posetio Kinu i da je u Hanoju postignut dogovor. Kina će nastaviti da igra ulogu dobrog posrednika u nuklearnom pitanju Korejskog poluostrva“, kaže Li Hajdung.
Nakon samita u Hanoju jasno je da Severna Koreja priželjkuje što skorije ukidanje sankcija kako bi se posvetila privrednom razvoju, da Amerikanci merkaju rudna nalazišta severozapadno od Pjongjanga zajedno sa ostalim globalnim igračima, ali i da su Kina i Rusija dugoročni dobitnici procesa denuklearizacije Korejskog poluostrva. Uz Pjongjang i Seul, dakako.
