Lavrov je citirao reči ruskog predsednika Vladimira Putina da će Moskva reagovati istom merom uoči krize u vezi s nuklearnim raketama srednjeg dometa (INF), prenosi ruska agencija Tas.
“Predsednik je naglasio da u slučaju da SAD, nakon što su odustale od dogovora i time uklonile prepreke, počnu da koriste rakete još uvek zabranjene u bilo kom delu sveta, i Rusija će zadržati pravo da, gde god se ti projektili SAD pojave, postavi svoje u istoj oblasti”, izjavio je Lavrov.
On je rekao da to nije izbor Rusije, već Sjedinjenih Američkih Država, za koje se čini da osećaju nelagodu zbog razvoja sveta u kojem se oblikuje novi nekolonijalni, neimperijalistički sistem međunarodnih odnosa bez ultimatuma.
Pored toga, Lavrov je istakao da Rusija nikada nije odbacila nijedne pregovore usmerene na jačanje strateške stabilnosti.
“Nećemo, međutim opterećivati naše američke kolege ovim pitanjem. Oni su svesni naših predloga, pa kada budu dovoljno sazreli, dobrodošli su”, zaključio je Lavrov.
Američki predsednik Donald Tramp i državni sekretar Majkl Pompeo su 1. februara rekli da će Vašington suspendovati svoje obaveze nametnute ugovorom o INF-u, počevši od 2. februara, i da će u roku od šest meseci istupiti iz sporazuma ako Rusija nastavi da se ne pridržava dogovora.
Ruski predsednik Vladimir Putin odgovorio je na isti način, rekavši da će Moskva suspendovati Sporazum iz doba hladnog rata. Štaviše, rekao je ministrima da ne iniciraju razgovore o razoružanju sa Vašingtonom, naglašavajući da Sjedinjene Države treba da postanu “dovoljno zrele” za pravedan i smislen dijalog.
INF ili Ugovor o nuklearnim raketama srednjeg dometa između bivšeg Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Država potpisan je 8. decembra 1987. godine i stupio je na snagu 1. juna 1988. godine. Kada je 1992. godine došlo do raspada ŠSR, sporazum je postao multilateralan i sa bivšim sovjetskim republikama – Belorusijom, Kazahstanom i Ukrajinom, kao naslednicama.
Ugovor INF-a obuhvatio je raspoređene i neraspoređenee kopnene rakete kratkog (od 500 do 1.000 kilometara) i rakete srednjeg dometa (od 1.000 do 5.500 kilometara).
