Foto: Screenshot, Youtube
“Žene nemaju iste šanse svojim rođenjem i vaspitanjem, i zbog toga ih treba podržavati i ohrabrivati,” rekla je glumica na panelu posvećenom ženama u kinematografiji u okviru FEST-a.
Jesmo li ravnopravne? Zavisi koga pitate. Ipak, oni koji festivale organizuju, navode da je svake godine sve više žena.
Da li je reč o političkoj korektnosti ili ne, tek, da žena nema dovoljno, smatra i glumica Mirjana Karanović.
Da li to što žene poslednjih godina dobijaju nagrade, festivali i veliki servisi za gledanje filmova se hvale količinom ženskih autora koje imaju u svom programu, zaista znače da su postigle jednakost kojoj teže?
“Zašto se ovde oseća jedna određena neprijatnost i zašto se mi kao žene stalno izvinjavamo? Otprilike – ne, ne, ne, mi ne želimo da delimo na muške i na ženske, svi nek se izbore za kvalitet… A sada mi recite – kako da se to svi izbore za kvalitet, kada u bazi, u osnovi, zapravo žene nemaju iste šanse kao muškarci”, rekla je Mirjana Karanović.
Žena da bi bila priznata, ona mora da bude toliko bolja, da je to takav zadatak koji sebi postaviš, tu nema da si ti prosek – ti mora da budeš fenomenalan, dodala je.
Prema rečima govornika i govornica, iako će se možda ova tema učiniti redundantnom, ovom prilikom su želeli da postave pitanje jesu li žene dovoljno vidljive, podjednako plaćene, ravnopravne u svakom smislu, a da će u pratećim programima FEST nastaviti da se bavi ovom problematikom.
“Imate jedan broj žena koje će biti uvređene, ili koje će reći izričito da nisu feministkinje, kao da je to bolest, da neko, ne daj Bože, pomisli da si ti feministkinja. A pritom sve te iste žene bi želele da budu poštovane, cenjene, da se njihov rad vrednuje, i ne bi volele da budu ponižavane na bilo koji način. To je licemerno, ali je isto tako licemerno i kada se mi kao žene stalno izvinjavamo zato što želimo da budemo ravnopravne,” rekla je ona za “Danas”.
Očekivanja od oba pola su nametnuta, i oba pola ih skoro bespogovorno prihvataju.
“Mi živimo u takvoj zemlji, to nije slučajno, velika većina žena apsolutno i bespogovorno prihvata svoje rodne uloge, ono što im je namenjeno, baš kao i muškarci. Znate li koliki broj muškaraca se ženi i ima decu, a ustvari su homoseksualci, zato što se od njih to očekuje. Ili se ne žene nikada zato što tako mogu. Hoću da kažem da je pitanje slobode, pitanje izbora ili podrške. Ženska sloboda kod nas uvek je ograničena muškom velikodušnošću.”
Holivud potresa “MeToo” afera, a evo šta Karanovićeva misli o situaciji kod nas.
“Maksimalno se ćuti o tome, jer nema podrške. Postoje mlade devojke, glumice koje mi kažu da i te kako imaju tih problema. One često i ne znaju kako da postupe, da li da pristanu, ili ne na pozive tipa hajdemo na večeru, da se nađemo negde… One mi kažu da vide šta on hoće, jer mi žene to umemo da prepoznamo. Njima se već dešavalo da nisu pristale na poziv producenta, ali nisu ni dobile ulogu. To košta. Savetujem ih da nađu svoj prostor, u kojem ih niko neće ucenjivati pozivom. Da ne pristaju, da će odluke koje sada donesu imati efekta na čitav njihov život,” rekla je Karanovićeva i dodala da ona takvih problema nije imala.
“Ja nikad nisam bila slatka. Predatori uvek biraju svoje žrtve, znaju koga treba da prisitnu i koga mogu lako da savladaju,” rekla je ona.
Proslavljena glumica već je režirala ostvarenje “Dobra žena”, a uskoro će režirati novi film “Majka Mara”.
“Još uvek radimo na finansiranju i tražimo koproducente, Ognjen Svilačić i ja smo pisali scenario. Inspiracija je bila predstava Tanje Šljivar ‘Mi smo oni na koje su nas roditelji upozoravali”, koja ima četiri priče. Mene je inspirisala priča o majci čiji se sin ubio, i ona pokušava to da preživi. Onda sam dodala još neke likove, razvila priču, prebacila je iz male sredine u Beograd, u visoku srednju klasu. Akteri dobro žive i materijalno smatraju indikatorom sopstvenog uspeha. Sve statusne simbole koje moja junakinja poseduje, kola, stan, umetnička dela, ljude kojima se okružuje, za nju su vrh sveta. Film je o potrazi za razlozima, o preispitivanju sopstvenog života,” rekla je ona.
