Treninzi koji brzo dovode do znojenja (čak i kada su temperature već visoke) poput vruće joge (hot yoga), trčanja ili vožnje bicikla, postaju sve popularniji. Za mnoge ljubitelje fitnesa, upravo ta toplota na koži i znojenje deluju kao dodatna motivacija i dokaz da zaista daju sve od sebe, ali postavlja se pitanje – da li takav pristup zaista donosi bolje rezultate?
Povišena telesna temperatura tokom vežbanja ima nekoliko prednosti – poboljšava protok krvi i zagreva mišićno tkivo, što može doprineti većoj fleksibilnosti, smanjenju ukočenosti i manjem riziku od povreda. Pored toga, ubrzani rad srca može dovesti do sagorevanja nešto više kalorija nego kada je temperatura niža.
Toplota takođe može podstaći oslobađanje endorfina, “hormona sreće” i doneti kratkotrajni osećaj opuštanja, sličan onome koji se postiže boravkom u sauni, što objašnjava zašto veliki broj ljudi koristi vrućinu i znojenje kao podstrek da bi postigli fitnes ciljeve.
Ipak, čak i pored prenosti koje donosi, zagrevanje tela i prekomerno znojenje ne garantuju bolje rezultate. Kontinuitet u vežbanju, pravilna tehnika i konstantan trud su ključni faktori za napredak. Važno je napomenuti i da više temperature mogu i smanjiti kvalitet samog treninga, jer organizam u takvim uslovima brže sagori energiju, što može dovesti do pada intenziteta i manje efikasnosti, posebno ako ste osetljivi na vrućinu.
Šta je važno znati ako želite da vežbate na visokim temperaturama
Ako ste već ljubitelj ovakvih treninga ili ih nameravate isprobati, bezbednost mora biti na prvom mestu. Vežbanje pri povišenim temperaturama povećava rizik od dehidracije, toplotnog udara, nesvestice i pogoršanja postojećih zdravstvenih problema, naročito srčanih, respiratornih ili bubrežnih.
Priprema počinje hidratacijom – dva do tri sata pre treninga preporučuje se unos 450 do 600 mililitara vode, a dodatnih 240 mililitara oko pola sata pre početka. Nakon treninga, treba nadoknaditi izgubljene tečnosti sa 450 do 690 mililitara vode, a poželjno je da sadrži i elektrolite kao što su natrijum, kalijum i magnezijum.
Tokom treninga, potrebno je obratiti pažnju na reakcije tela – simptomi poput vrtoglavice, mučnine, ubrzanog rada srca ili konfuzije ukazuju na to da organizmu toplota šteti, prenosi Si-En-En.
Ko bi trebalo da bude oprezan
Iako većina zdravih, mladih osoba može podneti toplotu i obilnije znojenje tokom treninga, neki moraju biti naročito oprezni. Starije osobe, ljudi sa srčanim bolestima, trudnice (naročito u prvom tromesečju) trebalo bi da izbegavaju ovaj tip aktivnosti zbog rizika od pregrevanja, što može uticati na razvoj fetusa. Osobe sa hroničnim zdravstvenim stanjima, poput visokog krvnog pritiska, dijabetesa ili astme, takođe treba da budu pažljive.
Na kraju, vredi podsetiti se da vežbanje služi da bi nam poboljšalo zdravlje, a ne da ga potencijalno ugrozi. Ako vam prekomerno znojenje ne prija i sprečava vas da efikasno trenirate, pronađite rutinu koja vam odgovara.
