Za jednu firmu o kojoj se 2024. uglavnom negativno pisalo, sigurno će vas iznenaditi podatak da je Stellantis prethodnu godinu završio s iskazanim profitom od 5,5 milijardi evra. Brojka sigurno nije visoka kao što je bila prethodnih godina, ali ako kompaniji ništa nije išlo za rukom i opet je poslovala toliko „u plusu“, pa zamislite šta će se tek desiti kada izađu iz krize.
Međutim, jedna činjenica se ne može promeniti, a to je podatak da Stellantis jednostavno ima previše radnika. To u prošlosti i ne bi bio problem pošto je potražnja za njegovim vozilima bila velika, ali danas su neka druga vremena i kompanija pokušava da pronađe način kako se rešiti mnogih od njih. Logično rešenje bi bilo, „pa mogu uručiti otkaz“, ali su sve Stellantisove firme „preko bare“ pod sindikatima i samim tim zaposleni imaju garantovanu platu bez obzira da li radili ili ne.
Jedan od načina da se kompanija reši radnika je preko takozvanog programa „buyout“, odnosno ispunjavanje ugovorne klauzule o otkupu. U suštini, Stellantis je voljan platiti radnicima određenu sumu novca da prekšre ranije spomenuti ugovor sa sindikatom i da na taj način napuste firmu. Protekle godine je ponuda poslata na kućnu adresu jedanaest hiljada zaposlenih, a godinu dana pre toga čak 33 hiljade njih je prihvatilo. Stellantis je opet tema pisanja medija i ovaj put šalje ponude koje su veće nego ikada pre.
Naime, ponuda važi u šest fabrika u američkim saveznim državama Mičigenu, Ilinoisu i Ohaju, a tamo se proizvode isključivo modeli (i delovi za) Jeep Wrangler i Ram 1500. Kolege iz novina Detroit Free Press kažu da dobili pristup kopiji pisma koje pokazuje da svaki zaposleni sa radnim stažom između jedne i petnaest godina može da dobije 50 hiljada dolara ako da otkaz, a takođe će tokom narednih šest meseci zadržati zdrastveno osiguranje za sebe i svoju porodicu. Ako je radni staž duži od 25 godina, onda će zaposleni moći unovčiti čak 72 hiljade najmanjih zelenih novčanica.
Sigurno ste primetili da na listi nema osoba sa radnim stažom između 16-24 godina pošto je njihova ponuda nepoznata, a pretpostavićemo da je negde u sredini. Takođe nije poznato koliko zaposlenih Stellantis želi da se reši ovaj put, a ako veliki broj njih prihvati ponudu, onda će menadžeri odlučiti koji od njih je s(p)retković. Ponude važe samo do osmog dana maja, ali već sada se mogu čuti priče da će biti povučene nakon odluke predsednika Donalda Trampa da uvede namet od 25% na sve strance.
To bi i u teoriji označilo da će Stellantis biti primoran da prebaci proizvodnju nekih stranih modela iz Kanade ili Meksika u SAD, a za tako nešto će mu biti potrebni radnici…
AutoRepublika
