Amerikanci su svojevremeno prodali Kinezima tehnologiju baterija za EV, sada bi da je otkupe od njih.
Direktor Forda kaže da Kina prednjači u EV baterijama 10 godina u odnosu na SAD i da je američkoj auto-industriji “potrebna njihova intelektualna svojina”.
Licenciranje baterijske tehnologije iz Kine ključno je za ostanak u trci sa kineskim proizvođačima automobila i, na kraju, za njihovo nadmašivanje, tvrdi Džim Farli.
Ford očajnički želi da preduhitri pretnju koju predstavlja kineska automobilska industrija, ali mu je za to potrebna tehnička stručnost upravo iz Kine, kaže izvršni direktor kompanije.
Generalni direktor Džim Farli izjavio je za Njujork tajms da je Kina daleko ispred kada je u pitanju proizvodnja baterija za električna vozila i da je Fordova jedina šansa da dostigne kinesku automobilsku industriju, a zatim je i prestigne – da iskoristi njihovu tehnologiju.
“Način na koji možemo da se takmičimo sa njima jeste da dobijemo pristup njihovoj intelektualnoj svojini, baš kao što je njima pre 20 godina bila potrebna naša, a zatim da upotrebimo naš inovativni ekosistem, američku domišljatost, naš veliki proizvodni kapacitet i blizak odnos sa kupcima kako bismo ih pobedili na globalnom nivou”, rekao je Farli.
“To će biti jedna od najvažnijih trka za spas naše industrijske ekonomije”.
Farli ne govori o nekoj dalekoj budućnosti, već o nečemu što se već dešava. Fordov gigantski BlueOval Battery Park trenutno je u fazi izgradnje, a kada počne sa radom 2026. godine, proizvodiće hiljade litijum-gvožđe-fosfatnih (LFP) baterija koje se oslanjaju na tehnologiju kineske kompanije CATL.
Plaćanje Kini za američku tehnologiju
To je već bilo poznato, ali postoji nešto što mnogi do sada nisu znali o CATL pametnoj hemiji. Naime, ona je prvobitno razvijena u SAD-u, a zatim ju je Kina preuzela praktično za sitan novac.
Kako objašnjava Njujork tajms, pozivajući se na raniji Blumbergov izveštaj, LFP baterija je otkrivena od strane naučnika na Univerzitetu u Teksasu, a zatim ju je komercijalizovao A123 Systems LLC, startap koji je dobio ogromna sredstva od Obamine administracije.
Međutim, razvoj tržišta EV-a bio je spor, A123 je bankrotirao, a njegovi ostaci, uključujući intelektualnu svojinu baterija, na kraju su otkupljeni od strane tada najveće kineske kompanije za auto-delove.
Neko bi mogao reći da je retrospektiva sjajna stvar i da niko nije mogao znati pre deset godina da će električna vozila postati ovako značajan deo automobilske industrije.
Ali Kinezi su znali. Tesla takođe, pre bilo koje druge zapadne kompanije. Svaki veliki proizvođač automobila radio je na EV-ima jer su znali da će ih morati prodavati u ogromnim količinama kako bi ispunili ciljeve smanjenja emisije štetnih gasova.
Kina drži 83% globalne proizvodnje litijum-jonskih baterija
Iz perspektive 2025. godine, neverovatno je da je ova tehnologija ne samo da je izašla iz SAD-a, već je završila u rukama jednog od američkih najvećih globalnih rivala. Prema izveštaju Blumberga, Kina kontroliše čak 83% ukupne proizvodnje litijum-jonskih baterija.
Ford trenutno radi na jeftinom električnom vozilu čija će cena biti ispod 30.000 dolara, kako bi se suprotstavio pristupačnim kineskim EV modelima koji još uvek nisu stigli na američko tržište, ali već ostvaruju značajan uticaj u drugim regionima gde Ford takođe prodaje automobile.
Carine na automobile uvezene iz Kine za sada štite Ford od konkurencije kineskih brendova poput BYD-a u Americi, ali istovremeno čine model Lincoln Nautilus koji se pravi u Kini skupljim kada stigne u američke salone.
B92.
