Iako dugovečnost ne zavisi od jedne namirnice, savetnici za ishranu upozoravaju da određene svakodnevne navike mogu povećati rizik od mnogih hroničnih bolesti.
Hronične bolesti koje mogu biti izazvane nezdravom hranom, kao što su bolesti srca, dijabetes i rak, mogli bismo da sprečimo ukoliko primenimo neke od saveta dijetetičara.
Naime, prema mišljenju stručnjaka, određena stanja značajno utiču na očekivani životni vek.
Zbog toga lekari izdvajaju nekoliko uobičajenih vrsta hrane koje bi trebalo ograničiti.
Prerađeno meso
Prerađeno meso, uključujući viršle, kobasice, slaninu i suhomesnate proizvode, često sadrži nitrate i nitrite. Ti spojevi dovode se u vezu s povećanim rizikom od određenih vrsta raka, što potvrđuju brojna istraživanja.
“Prerađeno meso dovodi se u vezu sa bolestima srca i visokim sadržajem natrijuma”, upozorava dijetetičarka Trista Best za She Finds. Preporučuje nemasno meso ili biljne izvore proteina.
Trans-masti
Trans-masti se nalaze u margarinu, industrijskim pekarskim proizvodima i nekim prerađenim namirnicama.
“Trans-masti podižu loš holesterol (LDL), a snižavaju dobar (HDL), čime povećavaju rizik od bolesti srca“, objašnjava Trista Best. Njihova konzumacija povezana je sa većim rizikom od kardiovaskularnih bolesti. Zbog toga se preporučuje biranje zdravijih masti poput maslinovog ulja ili avokada
Rafinisani ugljeni hidrati
Rafinisani ugljeni hidrati, poput belog hleba, peciva i industrijskih grickalica, brzo podižu nivo šećera u krvi.
“Izazivaju nagle skokove šećera u krvi i upale, što doprinosi razvoju hroničnih bolesti”, ističe Trista Best.
Pošto su siromašni vlaknima i hranljivim materijama, mogu dovesti do prejedanja i metaboličkih problema. Bolji izbor su celovite žitarice poput ovsa, kinoe i integralnog hleba.
Pržena hrana
Pržena hrana, uključujući pomfrit, pohovanu piletinu i krofne, sadrži velike količine nezdravih masti i kalorija.
“Takve namirnice mogu pojačati upalne procese i doprineti riziku od hroničnih bolesti”, navodi Trista Best. Tokom prženja nastaju i dodatna štetna jedinjenja. Zdravije alternative uključuju pečenje u rerni, na roštilju ili pripremu u fritezi na vruć vazduh.
Sem na navedene vrste hrane, savetnici za ishranu upozoravaju i na napitke koji mogu negativno uticati na zdravlje. Zaslađeni napici i alkohol, posebno u većim količinama, povezuju se s povećanim rizikom od hroničnih bolesti. Konzumacija ovih pića može dodatno opteretiti organizam i poništiti pozitivne efekte uravnotežene ishrane. Zato se preporučuje da se i oni ograniče ili izbegavaju kad god je to moguće.
